Нису посланици ни грађани Србије од председника ни данас сазнали шта стоји у фамозном европско-америчком плану за Косово и он, председник, не може то да нам каже, али ако га одбијемо тешко нама, а он све најбоље зна и има највише искуства и и даље ће сам преговарати, па ће грађанима и посланицима опет нешто (не)саопштити када за то буде било време. Рекао је и да нема о чему да се гласа и да није ништа нити потписао нити парафирао
Када је председавајући Народне скупштине Владимир Орлић поздравио у сали присутног председника Републике Алкесандра Вучића проломио се громогласан аплауз посланика који седе на левој страни, прво седећи, а онда и стојећи. Аплауз је трајао 1 минут и 7 секунди. Вучићев говор су посланици владајуће коалиције прекидали укупно 8 пута, а одјавни аплауз је трајао 2 минута и 25 секунди. Тада је председник Србије ускликнуо: „Нема предаје!“ и „Не Косову у УН!“.
Излагање председика Републике је било типично вучићевско: није рекао ништа ново.
Поготову не о ономе, што су сви са нестрпљењем ишчекавили, о садржини немачко-француског, Шолц-Макроновог или европско-америчког плана за Косово. О томе посланици и грађани Србије знају исто толико, као и пре Вучићевог реферата.
Суштински, порука Вучића је: ништа нисам ни потписао ни парафирао, нема сада ни о чему да се одлучује, ја ћу и даље сам да водим преговоре, а када буде требало да се о томе, што сам испреговарао, гласа, ја ћу да вас обавестим. Од суштинског је значаја и што је рекао да се од Србије тражи да не блокира пријем Косова у међународне организације, па ни у Уједињене нације, али то је рекао и раније.
Несуштински, много пута поновљено, је Вучић много тога рекао, као, рецимо, да му није циљ да пребацује одговорност ни на кога, да ће да се бори за Србе и Србију, како је неутрални Минос прошао у сукубу између Атине и Спарте (био је уништен, што је ваљда метафора за оно што би могло да се деси Србији да нема њега), да Србија у овом „Трећем светском рату“ нема „простора ни дах ни за уздах“, да свугде у украјинским ратом захваћеном свету влада ценцура, а само у Србији слобода, да се Србија опет једном налази у ситуацји да се приклони јачем, или да се супротставља свеопштој антисрпској неправди, да је или заокрежана НАТО-државама, или државама у којиме је стационарин НАТО….
Уследио је блок о економским успесима и просечној плати која ће до краја гдине износити 800 евра, Србији као шампиону у инвестицијама и отварању фабрика…
Затим пасажи који су прожимали говор по принципу „ви и ми“, то јест „ја и ви“, они, непристојне лажне патриоте који „добацују глупости“ и праве од овако важне посебне скупштинске седнице „циркуску представу“, они ће њему, Вучићу, да кажу да је издајник, они који су ћутали када се Косово самопроглашавало, они који су пуштали на слободу албанске терористе… и он, који бој бије за Косово и који чува српску „децу, мајке, ћерке, будућност ове земље“…
Све у свему није Вучић ништа битно открио о садржини европско-америчког косовоског плана, али је зато овом приликом и на овом месту поновио, што је и раније рекао: ако Србија не прихвати то, што не знамо шта је, биће заустваљени приступни преговори са Европском унијом; неће више бити нових инвестиција, а они који су до сада инвестирали би могли да се повуку из Србије; Србија ће бити изложена низу, није прецизирао каквих, мера које би јој нанеле штету, а и визе би могле поново да се уведу.
И то су му рекли Американац, Европејац, Немац, Француз и Италијан отворено, да не посумња, да ће баш тако бити, а не би требало да сумњају ни грађани Србије.
Реч „ултиматум“ Вучић није користио.
Рекао је и да он и није одушевљен тим српским европским путем, а да је подршка ЕУ много мања од 43 одсто, али да тај европски пут за Србију значи паре: животни стандард, плате, пензије, посао… Па грађани нека виде.
И још једном: нисмо сазнали шта стоји у фамозном косовском плану и он не може то да нам каже, али ако га одбијемо тешко нама, а он све најбоље зна и има највише искуства и и даље ће сам преговарати, па ће грађанима опет нешто (не)саопштити када за то буде било време.
Чим је Вучић завршио своје уводно излагање и аплаус се стишао, пренос седнице је са првог пребачен на други програм РТС-а.
Извор: Време
