Izgleda da prosečna plata od 1.000 evra krajem 2025. godine postaje glavni politički cilj Aleksandra Vučića: bar to je utisak posle njegovog martovskog „obraćanja“ preko RTS-a. Potpuni debakl koji je doživeo na pitanju Kosova Vučić pokušava da zabašuri pričama o nikad većim stranim investicijama, o gradnji autoputeva (kojima će se malo ko voziti) ali i o nečemu opipljivom za stanovništvo – što je očigledno prosečna plata.
Prvi put je plata od 1.000 evra pomenuta još krajem 2019. godine u političko-propagandnom programu „Srbija 2025“. U tom trenutku, prosečna plata iznosila je svega 479 evra da bi posle tri godine, u novembru 2022. godine, dostigla 667 evra. Za tri godine prosečna plata porasla je za svega 190 evra; da bi dostigla 1.000 evra morala bi da poraste još 333 evra ili 50% za tri godine. Inače, po najnovijim Vučićevim „projekcijama“, prosečna plata će krajem 2025. godine biti 1.025 evra, od toga u Vojvodini 1.071 evro, a u Beogradu čak 1.455 evra!
Najveći skok bi trebalo da se dogodi tokom ove godine, kada će prosečna plata navodno dostići 837 evra, što predstavlja rast od čak 24% za godinu dana, ako za poređenje uzmemo prošlogodišnju novembarsku platu (decembarska plata nije reprezentativna, jer se tada isplaćuju godišnji bonusi, a privatni vlasnici firmi umesto dividendi obračunavaju velike zarade da bi smanjili poresko opterećenje).
Na rast plata u ovoj godini dobrim delom će uticati povećanje minimalca od januara za 14,2%, kao i plata u javnom sektoru za 12,5%, ali teško da će to biti „dovoljno“ da potkrepi očekivanja o prosečnoj plati od 837 evra. Postoji doduše realna mogućnost da rast plata dostigne predsednikove projekcije – ne zato što će ekonomski parametri biti „superiorni“ – već usled visoke inflacije.
U februaru je zabeležena inflacija od 16,1% godišnje, odnosno 1,4% mesečno. Tako visoka inflacija može da dovede i do visokog rasta plata i penzija u nominalnim iznosima; ali to je opasna igra u trenutku kada je inflacija na višegodišnjem maksimumu. Kako upozoravaju naši istaknuti ekonomisti, veliko povećanje plata i penzija će samo dodatno raspiriti inflaciju, posebno imajući u vidu da nas do kraja godine čekaju još dva poskupljenja struje i gasa.
Stvari postaju mnogo jasnije kada uzmemo u obzir da je kumulativni rast cena od novembra 2019. godine do novembra 2022. godine bio 26,2% (do kraja februara čak 30%). To znači da je 467 evra u novembru 2019. godine vredelo kao 589 evra u novembru 2022.ili 607 evra u februaru ove godine. I tu nestaje sva Vučićeva „magija“; realan rast plata u prethodne tri godine i tri meseca bio je svega 11,1%. Pritom treba imati u vidu da su cene osnovnih prehrambenih proizvoda poskupele mnogo više od zvanične inflacije; na primer, meso i mleko su poskupeli za više od 50% – to se lepo može sagledati u barometru cena koji se objavljuje u svakom broju „Nove ekonomije“.
Nije sporno da država može određenim merama da utiče na dalje pumpanje plata preko povećanja minimalca i plata u javnom sektoru. Nevolja je što će veliko povećanje plata uticati na raspirivanje već previsoke inflacije i što je još gore, na smanjenje konkurentnosti naše privrede u uslovima fiksnog kursa dinara (rast plata ne bi trebalo da bude veći od rasta društvenog proizvoda i inflacije u evrozoni). Zato možemo samo sa strepnjom da očekujemo da se ostvari Vučićevo obećanje – što je moguće u uslovima visoke inflacije, ali će cena za to biti previsoka. A tu prosečnu platu od 1.000 evra stanovništvo neće osetiti, jer će inflacija pojesti najveći deo tog „napretka“.
Ivor: Nova Ekonomija
