Како сада ствари стоје, литар уља у извозу још дуго ће бити скупљи од литра нафте. Јер, прича о цени сунцокрета није само пијачни барометар. То је данас безмало геополитичка прича. Јер, највише сунцокрета на свету, више од четвртине, цвета тамо где тренутно букти рат – у Украјини. А Русија и Украјина заједно произведу више од половине укупне светске производње сунцокрета. Слично је и са јестивим уљем. Али како се Србији догодила зејтин револуција? Шта се то догодило у производном ланцу од њиве до полице у трговинама, па је „горопадни цвет“ из песме Ђорђа Балашевића „због ког се сунце с неба спустило на свет“, учинио да се колоне трактора спусте на путеве широм Србије?
Пише: АНИЦА ТЕЛЕСКОВИЋ/РТС/ОКО
Кад нема сунца, сунцокрети се окрећу једни према другима. А кад се помраче тржишне прилике, коме се окрећу произвођачи сунцокрета? Тврдећи да им је држава окренула леђа, они су се недавно прво окренули улици. Колоне трактора блокирале су путеве широм Србије, па је држава затим окренула главу ка произвођачима сунцокрета.
На недавном састанку у Влади Србије произвођачи сунцокрета и државни званичници гледали су се лице у лице. Након тога је откупна цена сунцокрета је са прошлонедељних тржишних 62,63 динара повећана на 73 динара за килограм. Јован Јованов из Баваништа је 16. августа, дан уочи закључења договора, рекао како су Влада и премијерка били конструктивни.
Ипак, Радослав Адамовић, председник Иницијативе за опстанак пољопривредника, за Око магазин каже како је држава остала доследна у недоследности, како није задовољан ценом и како је једини циљ овог договора био да се трактори склоне са улица.
Саша Стевановић, државни секретар у Министарству пољопривреде, који је учествовао у овим преговорима са пољопривредницима у Влади, каже да незадовољних увек има, али да је ова мера добра и свеобухватна.
Како се, међутим, Србији догодила ова зејтин револуција? У песми Ђорђа Балашевића, сунцокрет се описује као „горопадни цвет због ког се сунце с неба спустило на свет“. Шта се то догодило у производном ланцу од њиве до полице у трговинама па су се због сунцокрета колоне трактора спустиле на путеве широм Србије, као и какве везе све то има за забраном извоза и сукобом у Украјини?
Зејтин револуција
Ове године под сунцокретом је засејано око 250.000 хектара, показују подаци Министарства пољопривреде. То је четрдесетак хиљада хектара више него прошле године. Бољи је и принос – уместо прошлогодишњих 2,8 очекује се 3 тоне по хектару. Министарство пољопривреде у свом јулском извештају процењује да ће род ове године бити рекордан – 750.000 тона.
Радослав Адамовић овим подацима не верује, очекује да ће овогодишњи род бити најмањи у последњих 20 година. Уљари, са друге стране процењују да ће род бити много већи него што очекује Министарство пољопривреде – око 800.000 тона.
Жаклина Стојановић, професорка агроекономије на Економском факултету каже да двадесетогодишњи просек показује да су засејане површине износиле око 190.000 хектара и да је просечан род био две тоне по хектару.
„Ове године засејано је много више, а очекује се да просечан род буде три тоне по хектару. Као последицу већег рода, ми ћемо имати веће количине на тржишту. Сразмерно томе, већа понуда обара цену која се може постићи на тржишту“, каже професорка Стојановић и додаје да је једна од првих лекција коју науче студенти Економског факултета да су пољопривредници увек незадовољни. Јер, кад род није добар, онда је цена на тржишту већа, али су пољопривредници незадовољни због малих количина.
Пољопривредници тврде да су им производни трошкови у односу на прошлу годину повећани за 60 одсто. Минерално ђубриво, на пример, поскупело је скоро 300 одсто. Скупље је и гориво. Све то као последица сукоба у Украјини.
Милко Штимац, берзански стручњак (посебно за тржиште капитала у Украјини), каже да је минерално ђубриво директно повезано са ценом нафте, која је такође поскупела, што повећава производне трошкове, не само пољопривредницима, него и целој привреди.
У производњи уља не цветају ни сунцокрети, ни руже
„Истовремено, позиција на тржишту је таква да сви други у ланцу много више зарађују од њиховог рада“, додаје професорка Жаклина Стојановић. „На српском тржишту послује пет великих уљара и још неколико малих прерађивача сунцокрета. А са друге стране, имате огроман број понуђача. Они су ти који су нејака страна. Системски се поставља питање како уредити односе између произвођача и оних који откупљују њихове производе“.
Међутим, ни уљарима, како се испоставило у овим преговорима, не цветају ни сунцокрети ни руже. Незванично кажу: да би се добио један литар уља потребно је 2,4 килограма сунцокрета. Пољопривредници кажу да им треба нешто мање (2,2 килограма), али и да зарађују и на сункцокретовој сачми, која у малопродаји кошта скоро као килограм сунцокрета.
Ипак, ако би килограм сунцокрета плаћали договорених 73 динара, сировина неопходна за литар уља коштала би их од 160 до 175 динара. А готов производ трговинама не би могли да продају много скупље, јер је цена уља ограничена уредбом коју је Влада донела. Трговци, са треће стране, тврде да због уредбе не могу много ни лево ни десно.
Милица Поповић из компаније „Делез Србија“ за Око магазин објашњава да се цена сунцокретовог уља није мењала од децембра прошле године.
„У питању је артикл који је под уредбом Владе и трговинске марже су замрзнуте. Цена се креће од 185 динара по литру за производ који је под робном марком“, каже Поповићева.
У трговинама цена уља достиже и 200 динара.
Да ограничење цена није добра мера, већ треба помоћи онима који имају најнижа примања, сматра професорка Жаклина Стојановић. Оно што је извесно јесте да у будућности можемо очекивати веће цене јестивог уља као резултат овог договора Владе и пољопривредника.
Саша Стевановић, државни секретар у Министарству финансија, тврди да се цена уља неће мењати. „Ова мера неће подићи цену уља. Цене остају овакве до даљњег“, каже Стевановић.
Препродавци сунцокрета
Међутим, током преговора сазнали смо да у производном ланцу постоје и препродавци сунцокрета, који изгледа итекако зарађују. Држава ће овим посредницима ограничити маржу на 2,6 динара по килограму, а очекује се да уредба буде донета током ове недеље.
„Сав трошак превоза који су до сад имали или посредници или они пољопривредници који су директно продавали свој сунцокрет уљарама превалиће се на саме уљаре које су тај трошак преузеле на себе“, објашњава Саша Стевановић.
Како су се уопште у производном ланцу појавили препродавци? Сунцокрет не може да се лагерује и пољопривредницима је неопходан транспорт до уљара. Препродавци су ту видели простор за зараду, која је у неким случајевима износила и по пет, шест динара по килограму.
Сунцокрет се прошле недеље на Продуктној берзи продавао по просечној цени од око 63 динара за килограм. Ову разлику између тржишне и гарантоване цене од 73 динара држава ће морати да плати. Наша рачуница показује да ће разлика у тржишној и гарантованој цени за буџет бити трошак од око 70 милиона евра, а укупан буџет за субвенције у пољопривреди износи 430 милиона евра.
Саша Стевановић из Министарства пољопривреде за Око магазин каже да ће новац бити обезбеђен ребалансом буџета и да би то требало да буде значајно мање од 70 милиона евра.
Држава која се на тржиште умешала на крају производног ланца тако што је прво ограничила цене, али и забранила извоз сунцокретовог уља, сада је укинула забрану извоза уља, али је морала да интервенише и на почетку производног ланца: тако што ће пољопривредницима дотирати разлику у цени.
Забрана извоза
Намера државе била је да обезбеди сигурно снабдевање домаћег тржишта. Међутим, професорка Жаклина Стојановић каже да је било боље да је држава увела таксе на извоз уља, којима би дестимулисала извознике да извозе и од тог новца би пунила буџет, који би касније могла наменски да потроши за покривање трошкова пољопривредницима: „Ми извозимо пољопривредне производе, требало је добро проценити шта су користи, а шта штете такве мере“.
Милко Штимац, с друге стране, каже да је увек боље кад је мање интервенција на тржишту, али ми не живимо у идеалном друштву у идеалној економији. „Нама се дешавају вантржишни поремећаји. Највећи поремећај је рат. Ви као држава немате избора: морате да пробате да то што је рат испомерао некако доведете у ред да би тржиште могло несметано даље да делује“, каже Штимац.
А колико новца смо забраном извоза изгубили? Србија је прошле године, на пример, на извозу сунцокретовог уља зарадила 150 милиона евра, показују подаци Привредне коморе Србије, док се на извозу сунцокрета у просеку годишње заради око 50 милиона евра. Ове године цене су биле веће па би и зарада могла да буде већа. Али, можда би могло и да се догоди да у тренутку кад су на домаћем тржишту цене уља ограничене уредбом, уљаре робу продају ван граница Србије – тамо где је уље скупље.
На нашем тржишту годишње се произведе 270.000 тона сунцокретовог уља. Од тога домаће тржиште потроши нешто мало више од трећине (око 80.000 тона). Скоро две трећине произведене количине се извезе. И то показују званични подаци Министарства пољопривреде. Извози се и сунцокретова сачма (110.000 тона).
А како сада ствари стоје, литар уља у извозу још дуго ће бити скупљи од литра нафте. Јер, прича о цени сунцокрета није само пијачни барометар. То је данас безмало геополитичка прича. Јер, највише сунцокрета на свету – више од четвртине – цвета тамо где тренутно букти рат. У Украјини. А Русија и Украјина заједно произведу више од половине укупне светске производње сунцокрета. Слично је и са јестивим уљем.
Европа се уљем највише снабдева из Украјине, затим из Русије. А упркос рату, тамо и даље цветају сунцокрети. Само их је теже прерадити и још теже транспортовати у Европу, али и широм света.
Зато је ове године сунцокретово уље свуда на свету скупо. Нема га довољно тамо где сунцокрет не цвета.
