Азербејџан је освојио јерменску енклаву Нагорно-Карабах. Да ли та земља сада планира даље нападе? У Јерменији се људи припремају за најгоре
„Шта учинити у случају узбуне за ваздушну опасност“ – обавештења Министарства за ванредне ситуације већ неколико дана су залепљена на улазима зграда у главном граду Јерменије. На њима је описано како се понашати ако се зачују сирене за ваздушну опасност у Јеревану.
Иако стотине људи сваке вечери шетају центром града и уживају у касном лету, напетост лебди над градом. Лара Арахонијан, на пример, још од рата 2929. код улазних врата држи спакован кофер за хитне случајеве. Она има искуства са кризама, али никад се, каже, у Јерменији није осећала тако несигурно као сада.
Њена невладина организација, Женски ресурсни центар, тренутно организује помоћ за жене и девојке које су побегле у Јерменију када су азербејџанске снаге 19. септембра заузеле Нагорно-Карабах.
Страх од напада на Јерменију
Док држава и цивилно друштво покушавају да интегришу званично више од 100.000 избеглих људи, њихове очи са страхом су упрте у Азербејџан. Зато што би, сматрају, председник Илхам Алијев могао да има и неке даље војне циљеве.
Конкретно, он би да формира транспортне руте преко јерменске територије до ексклаве Нахичеван. Осим тога, граница између Јерменије и Азербејџана мора бити разјашњена.
Иако су преговори у току од прекида ватре у новембру 2020. године, азербејџанске јединице су већ неколико пута нападале јерменску територију, а заузеле су и стратешки важне висове у планинском пограничном подручју. На најјужнијој тачки између Азербејџана и Нахичевана, јерменска област између широка је мање од 30 километара.
Пропаганда из Бакуа стално промовише да Азербејџан има право на југ Јерменије или чак на читаву земљу.
Паметан играч
Експерти у Јеревану, попут Ерика Хакопијана, описују Алијева као оштроумног играча који је знао како да искористи војне и стратешке предности Азербејџана. Међутим, након заузимања Нагорно-Карабаха, постоји могућност и да ће се он превише заиграти.
Насилно протеривање Јермена у овом тренутку изненадило је многе, пошто је њихово руководство претходно кренуло ка влади у Бакуу. Осим тога, Алијев је лично обећао представницима САД и Европске уније да неће предузимати војне акције против становништва Нагорно-Карабаха.
Бивши министар спољних послова Јерменије, Зохраб Мнацаканијан, то што је урадио Алијев види као понижење за САД и ЕУ. Председник Азербејџана тактизира тако што постепено шаље своје снаге у Нагорно-Карабах или Јерменију, и чека међународне реакције пре него што даље напредује, оцењује Мнацаканијан.
Алијев је на пречац отказао дуго планирани састанак с јерменским премијером Николом Пашињаном, који је требало да се одржи у присуству председника Савета ЕУ Шарла Мишела, француског председника Емануела Макрона и немачког канцелара Олафа Шолца овог четвртка на самиту Европске политичке заједнице у Гранади, у Шпанији. То показује да он сада нипошто није спремнији на компромис, већ поставља нове услове.
Алијев је, по свему судећи, пре свега желео да Макрон не буде за столом на састанку, којег је оптужио да има антиазербејџански став.
Хакопијан, Мнацакањан и многи други сматрају да је њихова земља сада упућена сама на себе, и да јој такође прети и њен савезник, Русија. Пошто је председник Владимир Путин више пута дао предност Азербејџану, јерменско руководство сада скреће фокус на друге државе – и очекује одмазду Москве.
У очекивању поскупљења гаса, размишља се о томе колико ће привреда бити погођена и да ли дрва могу да буде замена за грејање ове зиме. Не може се, сматрају, искључити ни могућност државног удара или покушаја атентата на председника Пашињана.
Ојачати војно
Упркос или баш због претњи по државност Јерменије, на многим местима осећа се одлучност. Јерменија већ сада има већи БДП по глави становника од Азербејџана, каже Хакопијан. Као диктаторска држава са извозним производима као што су нафта и гас, Азербејџан ће, сматра он, неминовно ослабити ако ти ресурси у догледној будућности нестану.
Јерменски новинар Рафи Елиот сматра да би његова земља требало да се наоружа, јер би то Азербејџан одвратило од напада. То би се, додаје, постигло војном сарадњом са Индијом и Чешком, чији су системи наоружања засновани на совјетским моделима – уз војну сарадњу коју је Француска обећала овог уторка, за шта остаје да се види шта то тачно подразумева.
Подршка из Европе
Француска такође шаље војног аташеа у Јереван и жели да отвори конзулат на југу Јерменије – што би био снажан сигнал упућен Азербејџану. У Немачкој постоји предлог да се за грађане Јерменије уведе могућност да 90 дана безвизног путовања.
Запослени у невладиним организацијама попут Ларе Ахаронијан то заиста желе, јер сада чекају месецима на издавање визе и зато често не могу да учествују на конференцијама. То би такође био и знак поверења, али и припадности Јерменији Европи, каже Ахаронијан.
У току је рад на јачању посматрачке мисије ЕУ на граници са Азербејџаном, чије би присуство могло да помогне да се тамо смири ситуација – Алијев бар није покренуо већу офанзиву на Јерменију од њиховог доласка крајем 2022. године. Тренутно је ситуација у пограничном подручју и даље релативно стабилна.
Слаб притисак на Азербејџан
Питање је истовремено да ли би Европска унија успела да се договори о санкцијама Азербејџану, с обзиром на то да мађарски премијер Виктор Орбан одржава одличне контакте с Бакуом. Иако необавезујући, споразум о енергетској сарадњи са Азербејџаном, који је потписала председница Комисије ЕУ Урсула фон дер Лајен, оштро је критикован и то не само од стране Јерменије.
Испоруке азербејџанског гаса су, међутим, важне за земље јужне Европе. Тамо би морали да се пронађу алтернативни добављачи.
Личне санкције, против оних за које се сматра да су одговорни за озбиљна кршења људских права, такође би биле могуће, по узору на санкције против круга људи око Путина.
Агенција Ројтерс, међутим, цитира неименованог дипломату из Брисела који каже да ЕУ може само да осуди поступке Азербејџана и да се концентрише на подршку Јерменији – међународну помоћ и пажњу која је тој земљи, која је слабија у односу на своје суседе, потребна за њен опстанак.
Војно гробље на периферији Јеревана показује цену коју Јермени плаћају у сукобу са Азербејџаном. На хиљаде гробова из два рата, 1994. и 2020. А свакодневно ничу нови.
Извор: Дојче Веле
