До којих граница допиру интересни краци Русије, до којих Америке, која нагомилава своје НАТО савезнике на руске границе? У ком циљу? И на крају, шта је то амерички глобализам? Главно оружје империјализма
Дао сам јутрос за портал ,,Спутњик“ опширну изјаву искључиво стручног карактера, поводом неуставности рјешења Управе за катастар и државну имовину Црне Горе, о замрзавању 44 некретнине у Црној Гори, чији су власници руски држављани. Иначе, изјаве дајем често и за већину медија с ових простора, изузев за таблоид ,,Вијести“, будући да су својевремено због моје наводне, а непостојеће хомофобије, под притиском дијела ЛГБТ лобија у јеку актуелности Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, скинули један мој, такође искључиво стручни текст (након што су га рабили и на њега паре узимали пуна два дана), да би ме послије извјесног времена, ради добијања изјаве другим поводом, контактирала једна њихова новинарка, што сам ја, наравно, као озбиљан човјек, одбио.
Дио изјава, управо оне које су стручног карактера, пренесем као објаву на мој фејсбук профил. То сам намјеравао и са јутрочњом, али то није било могуће; не дозвољава фејсбук заједница, јер је ваљда ,,Спутњик“ проруске провенијенције. Када сам то саопштио новинару који је од мене добио замољену изјаву, рекао ми је да је њему банка блокирала плату, зато што пише за ,,Спутњик“.
Запад на сваки могући начин промовише широка људска права и основне слободе свих грађана свијета, као највећу тековину западне демократије. И сама Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода, у чл.10.прописује право на слободу изражавања, посједовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мијешања јавне власти и без обзира на границе, који могу бити условљени и ограничени искључиво законом, у интересу националне безбиједности, територијалног интегритета или јавне безбједности, ради спрјечавања нереда и криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спрјечавања откривања обавјештења добијених у повјерењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судова.
Дакле, ради се о појединачним условљавањима и ограничењима, никако у глобалу.
Коју онда то опасност по интерес националне безбједности Запада представља једна моја искључиво стручна изјава о правној проблематици која се тиче уставности одлуке о блокирању имовине руских држављана? И чега се то Запад боји ако је у питању објективно и истинито информисање јавности? Напротив, правило је да се онај коме је истина једини мотив, циљ и средство не боји ничега. Ипак, тај исти демократски Запад има потребу да нешто сакрије, да јавност не сазна праву истину. Али, нажалост, то су те западне ,,слободе“, чије вриједности преузимамо. Слободе по њиховој мјери и искључиво у њиховом интересу, дозиране и ограничене оним сто они хоће да ми знамо и ништа више.
Прексинож сам гледао емисију у којој је један од гостију био господин Срђа Дармановић. Волим да слушам умјереност тог образованог човјека и угледног интелектуалца из дивне породице; са таквим саговорницима никада не можете да имате проблема, мимо размјене мишљења и аргумената. Међутим, навођење с његове стране поред свих вриједности руског народа, културних, историјских, научних, па чак и дозе његовог емотивног односа према Русији, једине мане те земље-империјализам, не кореспондира са неспорним чињеницама. Ово стога што је тај термин настао за замље које су стварале и одржавале колонијалну зависност и везује се за ,,Америчко царство“, од којег се никада није одустало, прије свега кроз вођење политике усмјерене на политички, економски и културни утицај на подручја изван Сједињених Америчких држава, највише у Африци (освајање Африке-,,Scramble for Africa“), преко војних интервенција и освајања, дипломатских ратова, крајње неповољних међудржавних споразума, финансирања проамеричких политичких странака и НВО-а у марионетским државама, па све до организовања револуција у циљу скидања с власти легално изабраних представника и довођења ,,демократских“ снага (промјене режима у тзв.обојеним револуцијама), економских ратова и др.
Притом, господин Дармановић не наводи подручја намјераваног ширења Русије, нити с друге стране наводи број од стране Америке вођених ,,ослободилачких ратова“ на тлу Африке, Блиског и Средњег истока, или колико стотина војних база та држава тренутно посједује у цијелом свијету (преко 300).
Господин Мирослав Лазански је још прије 7 година јавно наговијестио рат у Европи у виду украјинског сценарија, објаснивши такав свој закључак следећим ријечима: ,,Као што САД нијесу могле дозволити инсталирање совјетских балистичких ракета на Куби, на 5 минута до Вашингтона, тако ни Русија не може дозволити инсталирање америчких балистичких ракета у Украјини, на 4 минута од Москве“. И откуда након агресије Русије на Украјину, напрасно намјера Шведске и Финске да уђу у НАТО? Неко ће рећи ,,право је сваког да води унутрашњу политику на начин за који сматра да му најбоље одговара“, и то је апсолутно тачно. А да ли је апсолутно тачно да је то исто право имала и Куба, када је то спријечила Америка, под пријетњом нуклеарног рата и нестанка свијета?! Шта је са Ираком, Либијом, Косовом…
До којих граница допиру интересни краци Русије, до којих Америке, која нагомилава своје НАТО савезнике на руске границе? У ком циљу? И на крају, шта је то амерички глобализам? Главно оружје империјализма.
Велибор Марковић
Извор: Фејсбук
