Ауто писца Захара Прилепина дигнут је у ваздух у селу код Нижњег Новгорода, када је погинуо његов возач и чувар из Луганска, двадесетседмогодишњи Александар Шубин, који се раније борио у Донбасу, јављају руски медији
Извор ТАСС-а и Владимир Рогов наводе и да је аутомобил писца дигнут у ваздух на путу за Нижњи Новгород, у који се Прилепин упутио како би посетио породицу. До несреће је довела подметнута експлозивна направа, која је постављена испод аутомобила, након чега се возило преврнуло и преполовило на два дела.
Помоћница Прилепина је за РТ изјавила да је он у добром стању: „Шта се тачно догодило у овом тренутку није утврђено. Захар Прилепин је добро“.
Гувернер Нижњеновгородске области такође је поручио да је Прилепин „у реду“: „Безбедносне службе сада анализирају шта се десило и истражују узроке“ који су довели до инцидента. Нешто касније, он је додао да писац има мање преломе, али да нема веће опасности по његово здравље.
Велики пријатељ Срба
„Србија је једина земља у којој ја могу да изађем пред публику и да кажем: „Русија је најјача, Русија ће све остале победити!“ И Срби устају и аплаудирају, и узвикују: „Да! Да! Русија ће их све победити! Хвала Русији!“ То је крајње необично, јер ако ја тако нешто кажем у Великој Британији или Немачкој, могу да ме изведу из сале. То је огроман и невероватно сложен рад у свим могућим правцима“, рекао је Прилепин у ексклузивном интервјуу за „Руску реч“.
„Тек сада, буквално пре пар година, почела је да нам се враћа свест о томе да треба ценити своје другове, да треба да ценимо наше пријатеље Србе, да их волимо и да им помажемо“, истакао је познати руски писац.
Прилепин је добитник више од 20 награда, а његове књиге су преведене на 25 језика. Према оцени многих критичара, он је откриће руске књижевности 21. века.
Књиге познатог савременог руског писца Захара Прилепина побуђују знатну пажњу овдашње читалачке публике; збирка прича „Ципеле пуне вотке“, књига „Патологије“ у којој је писао о рату у Чеченији, чији је и сам био учесник, затим „Грех“ са поднасловом „Један живот у неколико прича“, која се сматра његовим најличнијим делом, роман „Сањка“, који слови за генерацијски… На прошлогодишњем сајму књига представио се и са три нова наслова; збирком прича „Седам живота“, књигом „Није туђи рат“, документарном прозом „Приче из Донбаса“.
Међутим, славни руски писац се налази на 14 санкционих спискова (апсолутни рекорд у руској књижевности), и његове књиге у преводу на стране језике у Европи објављују се само у најнезависнијим (озлоглашеним) земљама.
У Србији је објављена његова капитална биографија великог песника Сергеја Јесењина, у издању „Службеног гласника“, на 850 страница, као резултат преводилачког подухвата Радмиле Мечанин.
У Андрићграду, на свечаној додели књижевне награде за животно дело, члан жирија Јован Делић је, између осталог, посебно апострофирао његов роман „Обитељ“. Реч је о делу, базираном на документарној грађи, које говори о претварању Соловецког манастира на крајњем северу Сибира у први концентрациони логор-гулаг у тек створеном СССР-у почетком двадесетих година 20. века, односно о логорашима и животу у логору…
Како Прилепин говори о Србима најбоље сведочи следећа њега реченица:
„Срби су једини словенски народ са којима се наставља наше пријатељство, са којима одржавамо везу и који ту повезаност и сами признају. Са осталим Словенима имамо сродство, али је оно доста компликовано“.
Одликован Орденом Његоша Првог реда
Председник Републикe Српскe Милорад Додик 2018. године одликовао је Прилепина Орденом Његоша Првог реда. Како је наведено у његовој одлуци, руски писац одликован је за “признати рад и заслуге у културном и духовном развитку, као и за посебне заслуге на пољу јавне делатности, којима се доприноси јачању пријатељских односа између Руске Федерације и Републике Српске”.
Међутим, Прилепину, који је требао лично примити орден, забрањен је био улазак у Босну и Херцеговину јер је “представља претњу за безбедност земље”.
Он је у реакцији на одлуку инистутиција БиХ казао да је “можда проблем што се борио у Украјини”.
Ево какво је стање Захарија Прилепина сада, послије операције
Извор: ИН4С
