Средином деведесетих година, док је Реџеп Тајип Ердоган био градоначелник Истанбула, актуелни турски председник, који је управо забележио пораз на локалним изборима чије последице ће тек збрајати, ушетао је у ресторан који је у том тренутку водио Екрем Имамоглу. Ердогану Имамоглуово име тих година врло вероватно ништа није значило, али данас су ствари посве другачије. Имамоглу, који је део опозиционе Републиканске народне партије (ЦХП), на локалним изборима одржаним у недељу поново је изабран за градоначелника Истанбула освојивши више од 50 одсто гласова и остављајући далеко иза себе кандидата Ердоганове Партије правде и развоја (АКП) Мурата Курума.
Уколико коцкице наставе да се слажу, још један мандат на челу града, који је економски центар и мотор Турске, са више од десет милиона бирача и значајном улогом у расподели политичке моћи у тој земљи, за Имамоглуа би могао бити улазница за наредну председничку трку у Турској. Окршај у који Имамоглу не би ушао „празних руку“, чак и да се, упркос уставним органиченима, са друге стране нађе Ердоган. Уосталом, за турске прилике такав расплет ситуације и не би био нешто што није већ виђено. Иако потпуно различити, Ердоган и Имамоглу имају неке сличности а једна од њих, како се тумачи, могла би бити и стреловита политичка путања – од позиције на челу Истанбула до функције председника.
Зато је посебно сликовито сећање Имамоглуа на сусрет са Ердоганом деведесетих година: „Угостио сам га у свом ресторану на почетку мандата. Јео је ћуфте. Нисам му наплатио. Неће платити тај рачун док је жив“.
Сада се, међутим, многи питају хоће ли тај рачун, барем фигуративно, ипак доћи на наплату на председничким изборима на којима Ердоган не би требало да учествује, осим ако, као што многи очекују, не повуче неки од потеза сходних ауторитарним владарима. Наиме, следец́и председнички избори у Турској очекују се на крају Ердогановог мандата 2028. године, али многи у Труској очекују да ц́е он настојати да дуже остане на власти. Ердоган је тренутно у другом од два Уставом дозвољена председничка мандата, али би парламентарни позив за ванредне изборе могао би му омогуц́ити да се кандидује за још један мандат, или би могао да иницира промену Устава.
Шта год да се деси, неке ствари су већ сада јасне. Опозициона ЦХП, њихов успех на локланим изборима на којима су освојили пет највец́их градова у Турској (престоницу Анкару, Истанбул, Измир, Бурсу, као и Адијаман који је био тешко погођен резорним земљотресом), као и сам Имамоглу данас су виђени као највећа претња Ердогановом режиму и разлог зашто се у Турској, али и шире, поставља питање да ли је актуелни председник у недељу почео да гледа „почетак свог политичког краја“.
„Ко победи у Истанбулу…“
Или, како је то и сам рекао 2019, пре него што ће његов политички противник Имамоглу први пут тријумфовати на локалним изборима: „Ко победи у Истанбулу, побеђује у целој Турској“. А, Ердоган то добро зна будући да је постао је градоначелник овог града пре 30 година, одатле градећи моћну мрежу подржавалаца, која му је на крају омогућила да постане неприкосновени владар земље.
Истанбул, дом за око 16 милиона људи на Босфору између Европе и Азије, генерише вец́и део турске економске производње. Градска општина има око 90.000 запослених, од којих многи раде у општинским предузец́има чије директоре предлаже градоначелник. Све то даје, како пише Њујорк Тајмс, градоначелнику и његовим савезницима значајне могуц́ности да награђују присталице општинским пословима и уговорима.
Али, ова трка је у извесној мери и лична.
Упркос очигледним политичким разликама, турска јавност последњих дана све гласније говори о сличностима између Ердогана и Имамоглуа. Гардијан подсећа да обојица имају корене у турском црноморском региону познатом по својој оштрој и агресивној политици, што им даје широку привлачност и способност да разбесне гомилу. Обојица су водили Истанбул, највец́и град у Турској и дом за отприлике трец́ину њене привреде, и обојици су им политичке каријере ометали турски судови. Ердоган и Имамоглу деле и страст према фудбалу, а обојица имају снажну способност да привуку бираче.
Ердоган, који има 70 година, одрастао је у Истанбулу, где је његов отац радио као капетан трајекта. Његова политичка каријера је узлетела када је од 1994. до 1998. однео победу и постао градоначелник града. Многи становници града на Босфору су га поздрављали због практичног управљања које се фокусирало на питања квалитета живота у граду, попут чишц́ења загађених улица и ширења водоводне и канализационе мреже. Толико да је Ердоганова странка задржала контролу над градом током вец́ег дела наредних 25 година.
Ривалство које траје
Зато је био толики ударац за Ердоганову странку, када је Имамоглу, који сада има 52 године, победио њеног кандидата на изборима у Истанбулу 2019. године. У покушају да се супротстави смени са чела града, Ердоганова странка је тада пријавила изборне неправилности, а турски изборни одбор је наредио понављање избора. И то је Имамоглу добио – са још вец́ом разликом.
Да би покушао да поврати град, Ердоган је четири године касније, на управо одржаним изборима ставио своју своју „тежину“ и моћ иза Курума, бившег министра урбанизма и животне средине у Ердогановој влади и садашњег посланика у његовој странци, који се кандидовао за градоначелника Истанбула. Безуспешно.
Али ривалитет, и како би критичари Ердогановог режима рекли „ударци испод појаса“, никада нису стали. Наиме, после победе 2019. године, Имамоглу је осуђен на две и по године затвора и забрану бављења политиком због вређања јавних функционера, а процес пред апелационим судом још није завршен. Управо то је био разлог због кога Имамоглу, коме су још 2019. предвиђали председничку трку, није могао да се кандидује на председничким изборима прошле године, који су на крају отишли у корист Ердогана.
Осим тога, прошле године, пред другим судом, отворен је случај против Имамоглуа због оптужби за намештање тендера, за шта је запрећена казна од три до седам година затвора. Ердоганови критичари истичу да је се заправо ради о покушаја да се политички наштети Имамоглуу, што турски председник пориче.
И то искуство је подсетило на Ердогана, који је накратко био у затвору 1999. због јавног рецитовања песме за коју је суд проценио да подстиче религијску мржњу.
Раскрсница
Али, разлике између Ердогана и Имамоглуа, још су експресвније. Откако је дошао на власт 2002. године, Ердоган је преобликовао секуларну државу својом побожном визијом света. Имамоглу је, са друге стране, члан изразито секуларне Републиканске народне партија (ЦХП), којој се прикључио 2008. године.
Различите су им биле и поруке које су упућивали бирачима у кампањи уочи локалних избора, у коју је Ердоган, био потпуно инвестиран.
На великом предизборном скупу прошле недеље, актуелни турски председник је одржао дуг говор у којем је оптужио Имамоглуа да користи град циљајући вишу функцију.
„Истанбул је на раскрсници“, рекао је Ердоган и додао: „С једне стране, су они који само говоре ’ја‘, а с друге су они који само говоре ‘Истранбул‘“.
Насупрот томе, на другом, мањем скупу неколико дана касније, Имамоглу се обратио људима окупљеним на улици са свог предизборног аутобуса, говорец́и о одлагању отпадних вода, паркингу, бесплатним картама за превоз и млеку за породице са ниским примањима.
Он је себе окарактерисао као аутсајдера, напомињуц́и да су се не само Ердоган, вец́ и неколико министара из његове владе појавили у Истанбулу да подрже кандидата АКП за градоначленика.
„Они наводно желе да врате Истанбул“, рекао је Имамогу, па упитао: „Од кога? Од самог народа! Подземне жељезнице које сте урадили ви или метрои које сам урадио – све је то власништво народа. Они мисле да су функције на које су изабрани њихово власништво.“
Тежак ударац
Нема сумње да су минули локални избори тежак ударац за Реџепа Тајипа Ердогана, који се надао да ће повратити контролу над градовима мање од годину дана након што је преузео трећи мандат на месту председника. Испоставило се, међутим, да је ово први пут откако је Ердоган дошао на власт пре 21 годину да је његова странка поражена широм земље. Владајућа странка, чини се, у Турској није могла да се отресе баласта економске кризе, са стопом инфлације од 67 одсто, а каматне стопе од 50 одсто. Док су велики делови запада, југа и севера Турске сада под контролом опозиционе РПП, прокурдска Дем партија је освојила контролу над већим делом југоистока.
Ердоганова АК Партија наставља да доминира централном Турском и имала је више успеха у областима југоистока које је разорио двоструки земљотрес у фебруару 2023. године, између осталих и градове Кахраманмарас и Газијантеп.
Нема сумње ни да популарност Имамоглуа муњевито расте, и због тога што га бирачи виде као млађу и модернију алтернативу Ердогану. Да ли ће то успети да капитализује на наредним председничким изборима зависи од много фактора од којих неки, ипак, нису у његовим рукама.
Извор: НИН
