Kњига „10 филмских прича“ („Графопринт“, Горњи Милановац 2023) Душана Ковачевића је посвећена „сећању на људе који су обележили историју српске, југословенске, европске, светске филмске уметности“, а с којима је наш истакнути стваралац радио, а с некима од њих пријатељевао, већи део живота.
Повод за писање ових посве филмичних, динамичних и изузетно духовитих прича – које се одликују иронијом, па и аутоиронијом – јесте педесет година уметничког стваралаштва њиховог аутора, односно пола века од премијерног извођења његових драма („Маратонци трче почасни круг“ и „Радован Трећи“). Те драме су га увеле у свет позоришта, филма и литературе, а по врхунским дометима одмах одредиле његово изузетно место у уметности и култури.
У овој књизи разлиставају се сећања на: Александра Ацу Поповића, Никол Кидман, Данила Бату Стојковића, Никиту Михалкова, патријарха Павла, Џејмса В. Харта, Бору Тодоровића, Патрика Бесона, Роберта Редфорда, као и на две изузетне личности из света спорта – на један случајан сусрет (са Пелеом) и један пригодан (са Еузебиом). Ови сусрети су посебни по томе што је Душан Ковачевић, заљубљеник у фудбал и до данашњег дана предани рекреативац, могао и у тој сфери живота бити – професионалац.
Приче које чине књигу, осим по уметничкој изузетности првог реда, на шта смо навикли када су у питању дела Душана Ковачевића, за данашњег читаоца су важне зато што му, осим на основу значајних детаља из живота знаменитих појединаца (на пример Боре Тодоровића), у ширем друштвеном и политичком контексту показују не само распоред снага у свету већ и размере лицемерја у њему – од мисије „цивилизатора“ (на пример према аутохтоном становништву Америке), преко ексклузивног поимања демократије и међународног права, па све до мрачне стране човека. Јер, „двоножац воли да ратује“, како се на недавном, сајамском представљању књиге, Душан Ковачевић присећа Михизових речи.
На нашу сталну запитаност о томе колико је уметност моћна да на свој начин појми пошаст и виталност идеологија, као и последице опчињености и заслепљености њима, свакако нам одговарају драме и филмови Душана Ковачевића. Сетимо се само „Балканског шпијуна“ и „Андерграунда“, а свакако нам остаје да жалимо што због рата нису реализовани неки његови пројекти – између осталих, снимање филма по роману Д. М. Томаса „Бели хотел“ – из којих бисмо знатно боље разумели данашња дешавања.
И док не дођете до „10 филмских прича“, закључићемо приказ речима њиховог аутора са сајамског представљања: „Читајући ту књигу сусрео сам се са проблемима који се сада дешавају у Украјини. Роман говори о великом злочину који се догодио у Бабљем јару. За недељу дана је убијено преко 50.000 људи – Пољака, Руса, Украјинаца. Један од људи који је то организовао био је Степан Бандера о коме се и данас воде приче и због чега се, између осталог, води рат у Украјини. Том човеку је сада подигнуто стотине споменика са оправдањем да се тада борио против Руса. Једна потпуно шизофрена и цинична прича о фашизму.“
Слађана Илић
Извор: Новости
