Пише: Харш Триведи
Мултиверзум је постао неизоставни део популарне културе. Филмски универзум Марвела (MCU) увео је тај стил приповедања путем заједничког универзума у светску јавност филмом Iron Man (2008), у којем је пост-кредит сцена наговестила већи, међусобно повезан универзум.
Током времена, ово се развило у филмски мултиверзум, нарочито са филмом Doctor Strange из 2016. године. Филмови попут Spider-Man: No Way Home (2021) и Doctor Strange: Multiverse of Madness (2022) представили су публици паралелне универзуме у којима коегзистирају различите верзије истог лика. Мултиверзум су пригрлили и други филмови, попут Све у исто време (Everything Everywhere All At Once, 2022), који је освојио више Оскара, и Stree 2, који је у септембру 2024. постао најпрофитабилнији боливудски филм свих времена.
Овај стил приповедања има дубоке књижевне корене. Верујем да је први мајстор фиктивног мултиверзума био француски романописац из XIX века, Оноре де Балзак, у свом монументалном делу Људска комедија (La Comédie Humaine, 1829–1847).
Двадесетих година XX века, немачки физичар Вернер Хајзенберг оспорио је Њутнове законе механике, тврдећи да честице могу истовремено бити у више стања – што је назвао Принципом неодређености. Касније, педесетих година, амерички физичар Хју Еверет предложио је Интерпретацију многих светова, сугеришући да се сви могући исходи једног квантног догађаја дешавају, сваки у засебном паралелном универзуму.
Иако је ова теорија развијена у физици, термин „мултиверзум“ уведен је у књижевност захваљујући британском писцу научне фантастике Мајклу Муркоку. У делу Вечни шампион (The Eternal Champion, 1970), он је замислио ликове који постоје у паралелним световима са вишеструким аватарима.
Међутим, Балзакова Људска комедија, написана више од једног века раније, већ је садржала семе мултиверзумског приповедања. Састављена од скоро сто романа и прича, ово дело обухвата хиљаде ликова који се поново појављују у различитим причама, стварајући заједнички универзум који омогућава сложене наративне везе.
Балзакова иновација није била само у поновном појављивању ликова, већ и у тематском и концептуалном јединству које је успоставио у свом фиктивном универзуму.
Ова кохезија изграђена је кроз његову „типологију“ ликова. Балзакови „типови“ су ликови који оличавају универзалне особине, али задржавају своју индивидуалност – што их чини одмах препознатљивим у различитим причама.
У свом предговору за роман Мрачна афера (Une Ténébreuse Affaire, 1841), Балзак брани употребу типова: „Тип… је лик који у себи сажима одређене карактеристичне особине свих оних који му мање или више личе; он је модел жанра.“
Мађарски филозоф Ђерђ Лукач проширио је ову идеју, истичући да Балзакови типови представљају синтезу индивидуалног и универзалног. Ови ликови су довољно универзални да представљају шире друштвене силе, а истовремено остају посебне индивидуе унутар својих прича.
Ова равнотежа између универзалног и индивидуалног представља темељ мултиверзумског приповедања. На пример, кулминација филма Spider-Man: No Way Home наглашава ову игру универзалних и индивидуалних аспеката ликова, као што је приказано када се три верзије Спајдермена (Тоби Мегвајер, Ендру Гарфилд, Том Холанд) из паралелних универзума удружују. Гарфилдов Спајдермен налази искупљење спасивши МЈ (љубав Холандовог Спајдермена), тренутак који одражава његов сопствени трагични губитак Гвен – истичући и њихову заједничку трауму и различите судбине.
Пролази ли слава суперхероја који су из стрипа прешли на филмско платно
На сличан начин, Балзакови ликови који се понављају у Људској комедији развијају се кроз различите приче, одражавајући различите аспекте својих личности и ситуација. Иако у почетку није планирана као заједнички универзум – Балзак је накнадно прилагодио раније радове како би се уклопили у овај оквир – кохерентност његовог фиктивног света је изузетна.
Мобилисање мултиверзума
Француски филозоф Ален написао је да Балзаков књижевни универзум понекад може деловати као „раскршће где се ликови из Људске комедије срећу, поздрављају и пролазе једни поред других“. Ово ствара осећај неповезаности због недостатка строге хронолошке структуре, омогућавајући читаоцима да уђу у Балзаков универзум кроз било који од скоро сто романа или прича.
Балзак се бавио овим питањима у својим предговорима. У њима је водио метадискурс сличан пост-кредит сценама у савременим Марвеловим филмовима, где се наговештавају будуће приче и развој ликова.
Коришћење предговора као простора за антиципирање критика и комуникацију с читаоцима код Балзака наговештава дијалог између твораца и фанова у MCU. Као што Марвел балансира између уметничке визије и захтева публике, тако је и Балзак користио предговоре како би одговорио на забринутости својих читалаца у вези с развојем њихових вољених ликова.
Један од многих таквих примера налази се у предговору за Pierrette (1840), где Балзак открива да се Максим де Трај, ноторни нежења који уништава животе многих жена у Људској комедији, коначно жени. Упркос критикама читалаца који су желели да Де Трај доживи трагичан и болан крај, Балзак брани своју одлуку, духовито приметивши: „Шта хоћете да урадим? Тај ђаво Максим је доброг здравља.“
И Балзак и Марвел суочавају се с изазовом удовољавања широкој и разноврсној публици. Међутим, модел мултиверзума нуди решење за ограничења заједничког универзума. Док се Балзак борио с немогућношћу стварања потпуно кохерентног света – Људска комедија остала је недовршена након његове смрти – мултиверзум омогућава савременим ауторима да истраже више реалности и задовоље различита очекивања публике без доношења неповратних наративних одлука.
Године 2019, Марвел се суочио с реакцијама конзервативних фанова на филм Капетан Марвел због тога што је главна улога додељена глумици, а затим и 2022. године због улоге муслиманске пакистанске глумице као Мс. Марвел. Уместо да директно одговори на критике, што би могло да отуђи и конзервативну и либералну публику, Марвел је искористио мултиверзум како би задовољио широк спектар очекивања.
Филм Spider-Man: Across the Spider-Verse (2023) представља одличан пример. Овај анимирани филм укључује преко 600 верзија Спајдермена, од „традиционалног“ белог Спајдермена до црног, индијског, па чак и животињских верзија (посебно Питера „Поркера“, Спајдер-свиње). На тај начин, Марвел је задовољио разнолике глобалне тржишне потребе без обавезивања на једну интерпретацију.
Балзакова Људска комедија поставила је темеље савременом приповедању о мултиверзуму. Овај приступ омогућио му је да истражи различите димензије својих ликова кроз бројне приче. Његово визионарско приповедање предвидело је флуидност и сложеност које данас налазимо у заједничким филмским универзумима, показујући његов трајан утицај на наративне структуре.
Извор: Глиф
