У коалиционом споразуму Социјалдемократа (СПД), Зелених и Либерала (ФДП) постоји реченица која у теорији звучи добро, али би у пракси могла брзо да се покаже као проблем: „Немачка спољна политика мора бити усклађена између различитих ресора владе, како би се повећала кохерентност наших међународних активности.“ Другим речима то би значило: „Желимо да делујемо јединствено у геополитичком смислу.“
Да ли је Северни ток 2 „пројекат приватног сектора“?
То су лепе жеље, али чињеница је да се мишљења канцелара Олафа Шолца (СПД) и његове министарке спољних послова Аналене Бербок (Зелени) понекад разилазе. То се добро види на примеру Русије.
Као кандидаткиња за канцеларку, у кампањи за савезне изборе, Бербок се противила пуштању у погон гасовода Северни ток 2, којим би се руски гас допремао у Немачку и даље у Европу. Према њеном мишљењу, Немачка би тиме у својој енергетској политици постала зависна од руског председника Владимира Путина. Шолц, са друге стране, тај гасовод сматра „пројектом чисто приватног сектора“.
Није искључено да ће сада Бербок, као министарка спољних послова, морати да подржи ставове које је одбацивала као опозициона политичарка. Тешко ће моћи да заустави Северни ток 2. Њена последња нада је да ће пуштање у погон пропасти због вета немачке Савезне агенције за мреже. Она је објавила да је мало вероватно да би коначна одлука могла да буде донесена у првој половини 2022. – тренутно се проверава усклађеност пројекта са одредбама европског права.
Савезништво са Америком
Спор око гасовода би међутим и раније могао да ескалира у случају заоштравања украјинске кризе. Бербок је о томе разговарала са својим америчким колегом Ентонијем Блинкеном током посете Вашингтону. На конференцији за новинаре амерички политичар је нагласио да је договорено „да ћемо заједно са нашим европским партнерима предузети ефикасне мере ако Русија буде користила енергију као оружје или ако дође до даљих агресивних акција“.
Јасно упозорење које је немачка министарка упутила Путину је и у интересу канцелара Шолца. Реторички се задржала у оквирима онога што се уопштено наводи у коалиционом споразуму када је реч о Русији: „Захтевамо хитан прекид покушаја дестабилизације Украјине, насиља на истоку Украјине и незаконите анексије Крима.“
Канцелар жели да одређује политику према Москви
Нико не верује да ће Путин полуострво које је анектирао 2014. године вратити Украјини – мада наравно ни Шолц ни Бербок то не би јавно рекли. Како не би ослабили своју позицију у односу на руског председника, кључна је блиско координисана стратегија између канцеларског уреда и Министарства спољних послова. Али питање је да ли сви то тако виде.
Традиционално добро умрежени таблоид „Билд“ ту блиску координисаност наиме доводи у сумњу. Према његовим наводима, које досада нико није потврдио, канцелар жели да води главну реч када је у питању политика према Русији. Наводно ту покушава да се оствари нешто попут „новог почетка“. У том контексту се планира састанак Шолца и Путина, вероватно у јануару.
Ако се та нагађања покажу тачна, то и не би било велико изненађење. У немачком уставу јасно стоји да „канцелар утврђује смернице политике и одговоран је за њих. У оквиру тих смерница, сваки савезни министар самостално и на властиту одговорност управља својим подручјем.“
„Треба нам нова источна политика“
Другим речима: Олаф Шолц је шеф. Спољна политика се увек водила у канцеларском уреду, а тај утицај се још више повећао за време владавине демохришћанке Ангеле Меркел од 2005. до 2021. Она је у 16 година свог мандата значајно обликовала имиџ Немачке у свету.
Њен наследник, чини се, жели на тим основама да настави, али и да постави нове акценте: „Оно што нам треба је нова источна политика“, рекао је Шолц као кандидат за канцелара у разговору за ДЊ.
Украјина у центру пажње
У том интервјуу Шолц је рекао и шта очекује од Москве: прихватање чињенице „да ће доћи до даље интеграције Европе“. Дугорочно, то би могло да значи чланство Украјине у ЕУ и НАТО. Да Владимир Путин до тога не држи много, то је познато. Ипак, канцелар Шолц се ослања на доктрину која је у време канцелара Вилија Бранта гласила „промена кроз зближавање“.
У односу на Русију, коалициони споразум каже: „Свесни смо важности обимних и стабилних односа и наставићемо да им тежимо. Спремни смо за конструктиван дијалог.“
Али, да би тај дијалог успео, Олаф Шолц и Аналена Бербок морају да буду усаглашени у вези са спољном политиком. Да ли ће им то успети, ускоро ће се видети.
Marcel Fürstenau
Извор: Дојче Веле
