Бечићу Скупштина, 43 посланика подршка 44. Влади. На резервној клупи налазе се Демократска партија социјалиста и бивше чланице Демократског фронта, од којих се очекује подршка за све проевропске иницијативе и деблокирање државних институција, док је ГП УРА остављена премијеру „на вољу“
Владу чији ће премијер бити Милојко Спајић, лидер Покрета Европа сад, највјероватније ће подржаи 43 посланика и она ће имати јаку међународну подршку, иако је јасно да ће у старту бити нестабилна.
Према незваничним сазнањима „Дана“, западни партнери Црне Горе сматрају да би Влада у Скупштини Црне Горе имала подршку 43 посланика, и то 24 Покрета Европа сад, седам Демократа, шест Бошњачке странке, три из албанских партија, два из Социјалистичке народне партије и једног из Хрватске грађанске иницијативе. Према истим изворима, постоји могућност да још један посланик да подршку, што би онда била симболична 44 гласа подршке за 44. Владу.
У оваквој расподјели колача добро ће проћи Демократе, јер, поред мјеста у извршној власти, готово је сигурно да ће добити и мјесто предсједника Скупштине, које ће поново припасти лидеру те партије Алекси Бечићу.
Сви изборни успјеси или неуспјеси Демократске партије социјалиста и коалиције „За будућност Црне Горе“ остављени су по страни и они су сада на резервној клупи, али нису у потпуности одбачени и још увијек важе за могуће партнере у случају кризе власти. Од ДПС-а и бившег ДФ-а очекује се да подрже све европске иницијативе Владе и парламента, као и деблокирање државних институција. Грађански покрет УРА је на политичком леду и о њима може само да размишља мандатар, односно будући премијер Милојко Спајић, мада је он још прије избра саопштио да са њима неће ни преговарати о саставу будуће владе. Иако је тада саопштио да ће преговарати са коалицијом „За будућност Црне Горе“, коју чине Нова српска демократија, Демократска народна партија и Радничка партија, то се вјероватно неће догодити јер такву извршну власт неће подржати међународни партнери.
Америчка амбасадорка у Црној Гори Џуди Рајзинг Рајнке казала је да коалицију „За будућност Црне Горе“ (ЗБЦГ) у Вашингтону не доживљавају као партнера.
Истовремено је одбацила наводе лидера ЗБЦГ, који су претходно предводили Демократски фронт, да такав став Америке представља мијешање у изборну вољу грађана и сувереност Црне Горе, оцјењујући их „провокативним и неутемељеним“. Из коалиције „За будућност Црне Горе“ поручили су да без њих нема стабилне владе, а они који желе нестабилност у Црној Гори не налазе се у њиховој коалицији, већ, како су казали, у одређеним амбасадама.
– Својим мијешањем америчка амбасадорка Џуди Рајзинг Рајнке још једном је потврдила да она у ствари саставља црногорску владу јер је мандат дала сама себи – оцијенили су из ЗБЦГ.
Лидер Уједињене Црне Горе Горан Даниловић казао је да спољну политику треба водити достојанствено, а унутрашњу храбро и одговорно, и додао да продужавање предизборне кампање нема никаквог смисла.
– Није задатак америчке амбасадорке у Црној Гори да саставља црногорску владу, већ да заједно промовишемо демократска правила и праксу – поручио је лидер Демоса Миодраг Лекић.
Носилац листе Албанског форума на недавно одржаним парламентарним изборима Ник Ђељошај саопштио је да та коалиција ђелује потпуно у складу са политиком и демократским вриједностима САД.
Програмски директор НВО „Узор“ Марко Пејовић рекао је за „Дан“ да имајући у виду геостратешко опређељење и геополитичку позицију Црне Горе, који подразумијевају приступање Европској унији и даља интеграција у НАТО, реакције и мишљења представника међународне јавности су очекивани, посебно у ситуацијама политичке нестабилности и изузетне идеолошке разнородности политичких субјеката у контексту формирања нове влада, са тежњом да буде проевропска, са испуњавањем обавеза које проистичу из чланства Црне Горе у НАТО-у и кључних међународних аката.
– Усаглашавање са спољном и безбједносном политиком Европске уније је захтјев за све земље кандидате, односно за оне које желе да постану пуноправне чланице ЕУ, чему Црна Гора тежи. С тим у вези, ЕУ и њене чланице, али и други међународни актери попут САД, очекују од Црне Горе да усклади своју спољну политику са заједничком спољном и безбједносном политиком ЕУ. У том смислу, наклоњеност представника ЗБЦГ према Русији изазива сумњу на који начин би се они односили према питањима усклађености са спољном и безбједносном политиком Европске уније. Додатно, уколико узмемо њихову усаглашеност са спољном политиком коју спроводи предсједник Србије, нијесам сигуран да бисмо могли очекивати нешто другачије са њихове стране у том правцу – навео је Пејовић.
Према његовим ријечима, изјава Милана Кнежевића да неће преиспитивати чланство у НАТО-у не значи да не могу спроводити радње које могу да угрозе испуњавање обавеза које проистичу из тог чланства.
– Његова изјава да су они за пуноправно чланство Црне Горе у ЕУ не кореспондира са његовим одређењем да се Русији не уведу санкције, јер, као што сам истакао, усаглашавање са спољном и безбједносном политиком Европске уније обавеза је за све земље кандидате. С тим у вези, став амбасадорке САД у Црној Гори је очекиван и не може се тумачити као мијешање у унутрашња питања наше земље. Напротив, то је само подсјећање на оно што је утврђено ратификованим међународним споразумима са аспекта геостратешког опређељења Црне Горе – наводи Пејовић.
Према његовом мишљењу, ово је очигледна порука покрету Европа сад да Влада са ЗБЦГ не би имала подршку САД.
– Не смије се занемарити чињеница да се подршком грађана коалицији ЗБЦГ исказује подршка релативизовању или одступању од геостратешког опредјељења Црне Горе, али је у Црној Гори значајна већина за задржавање опређељења Црне Горе као ЕУ и НАТО чланице, што су потврдили и резултати избора. Уколико Европа сад и даље стоји при ставу да Црна Гора треба да буде нова чланица ЕУ и да даље ради на испуњавању обавеза које проистичу из чланства у НАТО-у, онда је ова порука за њих била очекивана и нешто што су већ требали да имају на уму, те у том смислу не видим да би могла да утиче на њих у смислу формирање власти – закључио је наш саговорник.
Политиколог Владимир Павићевић рекао је за „Дан“ да смо још увијек далеко од почетка формалних преговора о новој влади и од финализовања тих разговора.
– Ових дана могу се чути прогнозе, предлози и очекивања појединих домаћих и међународних актера да у новој влади не треба да буде Ђукановићев ДПС ни представници Мандићеве и Кнежевићеве листе. Мој је став да нову владу треба да чине све опције које везујемо за ону велику побједу од 30. августа плус странке националних заједница. Таква влада била би стабилна и имала би подршку и до 60 посланика у Скупштини. Будући мандатар Спајић је нешто слично најавио и најавио је да са Миловим ДПС-ом неће разговарати, али да хоће да разговара са Мандићевом и Кнежевићевом коалицијом. Тек предстоји почетак преговора, тако да ће бити још много изјава и предлога док се не дође до структуре и састава нове владе – рекао је Павићевић.
Ко год буде чинио будућу владу, једно је сигурно – неће је бити лако саставити, а још ће бити теже потрајати четири године без турбуленција унутар ње.
Ивона Дробњак
Извор: Дан
