Пише: Лусијанос Лирицас
Кипар, Грчка и Израел спремају се да интензивирају заједничке војне вежбе и обуке. Чини се да је Турска више забринута због тога што ове две чланице ЕУ све више купују напредне системе наоружања из Израела. Бењамин Нетањаху, Киријакос Мицотакис(Д) и Никос Христодулидис (Л) — током 10. трилатералног самита Израела, Грчке и Кипра, одржаног 22. децембра.
Оглас
Прошле седмице на Кипру је потписан трилатерални план војне сарадње између Кипра, Грчке и Израела, као и два билатерална плана сарадње: између израелске и грчке војске, и други између израелске војске и Националне гарде Кипра.
Споразуми су потписани у Никозији током годишњег састанка војних штабова три земље. Весто о томе је званично саопштила изаелска војска, што је у медијима и јавности углавном Кипра дочекано позитивно. Иако детаљи споразума нису објављени, DW сазнаје да они укључују одредбе о заједничким вежбама и обукама, формирању радних група у специјализованим областима и развоју стратешког војног дијалога.
„Лавендер“: машинска интелигенција која усмерава израелску бомбардерску кампању у Гази (3. дио)
Према истим изворима, споразуми предвиђају и размену знања о савременим безбедносним претњама, попут беспилотних система и електронског ратовања.
Трилатерална сарадња – нови савез?
Најава војне сарадње практично спроводи политичку одлуку коју су лидери три земље — Бењамин Нетањаху, Киријакос Мицотакис и Никос Христодулидис — донели током 10. трилатералног самита Израела, Грчке и Кипра, одржаног 22. децембра.
Сумирајући заједничко саопштење објављено након састанка у Јерусалиму, кипарски председник Никос Христодулидис тада је изјавио да су три земље одлучиле да продубе сарадњу „са фокусом на енергетику, одбрану и безбедност“, позивајући се на „споразуме који ће одмах прећи у фазу примене“.
Говорећи за DW, Зенонас Цијарас, предавач на Одсеку за турске и блискоисточне студије Универзитета Кипра, истакао је да трилатерална сарадња ове три земље није нова и да је први такав самит одржан још 2016. Он је упозорио да, упркос дугогодишњој склоности политичких лидера да преувеличавају резултате оваквих сусрета, треба имати у виду да „војна, одбрамбена и безбедносна сарадња сама по себи не представља савез“.
„Прави савез“, додао је Тзијарас, „пре свега подразумева обавезу колективне одбране, при чему се напад на једну државу сматра нападом на све. Тренутна трилатерална сарадња је, стога, ‘савез’ само по имену.“
Забринутост Турске због набавке оружја из Израела
Изостанак конкретних резултата који би могли да промене однос снага у источном Медитерану може делимично објаснити и релативно уздржану реакцију Турске након објављивања споразума.
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган — за разлику од провладиних турских медија, који су сарадњу описали као „антитурску осовину зла“ — заузео је приметно умерен тон, наводећи да иницијативе три земље „немају стварну тежину“.
Оно што, чини се, више забрињава Турску јесте чињеница да се Грчка и Кипар све више окрећу Израелу када је реч о набавци напредних система наоружања. Посебно у случају Кипра, Анкара је упутила оштра упозорења да би куповина оружја из Израела могла довести до дестабилизације на острву.
Острво Кипар подељено је од турске војне интервенције 1974. на међународно признату Републику Кипар и самопроглашену Турску Републику Северни Кипар (ТРСК). Северни део острва налази се под турском војном контролом и њиме управљају институције ТРСК.
Реакција кипарског архиепископа: Нема говора о аутокефалности цркве у Црној Гори
Реакција Турске била је нарочито оштра прошлог септембра, када је противваздушни систем Барак МX, израелске производње, инсталиран и стављен у оперативну употребу у Републици Кипар.
Способности тог система упоредиве су са израелским противваздушним системом „Гвоздена купола“. Иако је куповина била део одлуке кипарске владе да постепено замени руску војну опрему, која се више не може одржавати због санкција Русији уведених након њене инвазије на Украјину 2022. она се такође уклапа у ширу „западну оријентацију“ земље и њену јасно изражену намеру да тежи чланству у НАТО.
Турско Министарство спољних послова описало је распоређивање система као претњу регионалној стабилности и упозорило да „политике грчко-кипарске стране подривају стабилност и мир у региону и носе ризик покретања трке у наоружању на острву“.
Слична реакција очекује се и поводом примене посебног споразума између кипарског и израелског министарства одбране о куповини интегрисаног система за надзор од израелске компаније Елбит. Тај систем намењен је праћењу „Зелене линије“, тампон-зоне под контролом УН која од 1974. дели Кипар. Постављање система за сада је одложено због рата у Гази, иако су кипарски војни официри већ прошли обуку у Израелу за његово коришћење.
Извор: Дојче Веле
