Пандемија корона вируса значајно је подигла цијене некретнина оглашених за продају, а од почетка рата у Украјини, држављани Црне Горе једва могу плаћати станарину, јер су закупи постали превисоки за тамошње плате. Судећи по просјечној цијени квадрата у прошлој години, која је за Београд износила 1.895 евра а у првих шест месеци 2.565, некретнине су поскупљеле за готово 35 одсто.
У Загребу цене станова порасле 30 одсто, док су у Сарајеву куће и даље јефтиније од станова.
Према званичним подацима, у овој години су за првих шест месеци у Србији склопљена 68.284 купопродајна уговора што је четири одсто више него у истом периоду прошле године. Али, укупна новчана маса у том промету износила је 3,6 милијарди евра што је увећање од чак 25 одсто.
Највећи број трансакција односи се на Београд, 1,9 милијарди евра а најтраженије су биле локације са најскупљим становима, на Новом Београду и Савском венцу, где се у појединим случајевима цена по квадрату кретала и преко 7.000 евра.
Судећи по просечној цени квадрата у прошлој години, која је за Београд износила 1.895 евра а у првих шест месеци 2.565, некретнине су поскупеле за готово 35 одсто.
Иначе, у Београду прошле године највише просечне цене постигнуте су на општини Стари град, 2.666 евра по квадрату а најниже у Раковици, 1.141 евро. У првој половини ове, највише новца давало се за квадрате на Савском венцу а ту је просек повукао нови контингент из комплекса „Београда на води“, где се просечна цена креће преко 4.000 евра и иде чак и више од 6.000, док је најјефтинија била Гроцка са просеком од 1,092 евра за квадрат
Ипак, агенти наглашавају да те цене није диктирао долазак Руса у Србију, јер је страним држављанима прилично тешко да купе некретнине. Али, зато је на цене закупа прилив економских миграната био пресудан. У почетку су „планули“ најлуксузнији станови, цена им се кретала и преко 1.000 евра плус трошкови. За двособан стан у центру или мало шире, сређен и опремљен, сада се плаћа од 600 евра па навише, скромна гарсоњера од 15-ак квадрата на Славији прелази 200 евра, а испод те цене у Београду тешко да је могуће наћи ишта иоле пристојно.
И у Новом Саду су држављани Русије прво су изнајмили „лукс“ станове у центру. Но, то је за собом повукло и цене осталих станова, који су из месеца у месец бивали све скупљи, па за гарсоњеру у Новом Саду данас треба да издвојити барем 300 евра.
„Приметно су подигнуте и кирије, па једноипособан стан, који се до пре годину и по изнајмљивао за 250 и 300, сада кошта 450 до 500 евра. Руси траже искључиво лепе станове, пристојне, где је намештај нов и пријава на адресу им обавезна. Непознаница је колико ће остати и колико ће овај однос цена и кирије да потраје. Жао ми је што су наши људи, пре свега студенти, у великом проблему. Не могу наћи стан и цене далеко превазилазе њихов буџет“, рекла је Сања Рафајловић, директорка „Real House“ некретнина.
Ипак, после објављене мобилизације у Русији овде су стигли очигледно грађани који су сличнији нашем просечном имовинском статусу. На Фејсбук групама за издавање станове, у последњих месец дана, домове потражују у 90 одсто случајева Руси уз напомену да немају већи буџет од 250 до максимално 300 евра за стан.
И у Нишу су некретнине од пролетос поскупеле за више од 30 одсто.
„Невероватно је да власници за стан у центру Ниша стар више од 40 година траже 1.500 или 1.600 евра по квадрату, а до овог пролећа је цена била 1.200. Зато је тренутно продаја стала, Нишлије немају толико пара“, објашњава Богдан Трипковић, директор агенције „Либо некретнине“ и додаје да је и закуп станова скупљи за око 30 одсто, али не због Руса, јер их у Нишу нема много, него зато што је, кажу станодавци, све поскупело.
Годишње се у Загребу прода око 10.000 станова, од чега око 2.500 нових, а цијене су им након 2020. године одлетјеле у небо, неовисно о потресу и пандемији. У цијелој Хрватској лани је продано око 30.000 станова и апартмана. а вриједност свих проданих некретнина (укључујући и земљиште) кретала се око 60 милијарди куна, односно око 8 милијарди еура, или 14 посто хрватског БДП-а.
У Загребу су уназад годину дана цијене стамбених квадрата порасле 30 посто на годишњој разини (према 5 посто у 2020). Службено Државни завод за статистику наводу да је просјечна ове године усељених нових станова била око 2500 еура, но људи који данас купују станове веле да их по тој цијени – нема.
Агенти за продају некретнина појашњавају да су цијене ове године завршених и испоручених станова уговорене у вријеме док су грађевинари закапали прву лопату, дакле на невиђено. Kупци су их тада већином и платили јер се нови станови углавном купују готовином. Чак штовише, однедавно је пракса да се организирају аукције за станове чим извођач добије грађевинску дозволу, па тко понуди више.
Једна тек упланирана зграда у новом загребачком насељу Врбани 3 – гдје су до 2019 године чак и најмањи станови продавани по цијени од 2.500 еура по квадрату на аукцији је ово љето планула за 5.000 еура по квадрату. Пуно је то за загребачке плаће које су нешто јаче од државног просјека од 1.000 еура и крећу се у просјеку око 1.250 еура. Има локација у главном граду Хрватске гдје се квадрати продају и по 8.000 еура.
Јагма за некретнинама доводи се у везу са високом инфлацијом и непостојећим каматама на штедњу по банкама, гдје становништво држи око 33 милијарде еура штедње. Но, поједини стручњаци снажан приљев кеша у некретнински бизнис повезују и са прањем новца, па и вађењем готовине из чарапа уочи преузимања еура од сијечња идуће године.
Цијене половних станова су, према државној статистици, скакале још и више – само у Загребу од 2015. године до прве половице ове године 75 посто. Гради се мање него прије, па и то диже цијену старије градње. Но, уз инфлацију, цијене су погурале и државне стамбене субвенције за куповину стана на кредит (али и градњу куће) које се одобравају од 2017 године.
Kупцима станова млађима од 45 година (чак и ако имају мањи стан те се обавежу да ће га продати) држава субвенционира 30 до 51 посто рате кредита пет година, а ако се у међувремену роди дијете субвенција се продуљује још двије године. Држава тврди да је досад у тим обитељима рођено 5.300 ђеце.
Субвенције је у седам година добило око 28 тисућа купаца станова чије ће рате кредита држава субвенционирати с готово 300 милијуна еура. Проблем са субвенцијама је што су оне подигле цијене станова, негђе и удвостручиле, па су купци добивено кроз субвенције изгубили кроз цијене.
Најбоље су прошли људи који су међу првима добили помоћ јер су станове куповали по повољним цијенама, уз знатно ниже камате од тада тржишних. Љетос одобрени кредити имали су ефективну каматну стопу од свега 2 посто. Kад је пројект кренуо потражња за стамбеним кредитима је била мала, па се њиме помогло и банкама.
Данас се, тврде у порезној управи, сваки други стан купује готовином, доста је и странаца на тржишту, посебно Истри гђе је готово сваки други купац странац, а другђе уз море сваки трећи или четврти. Специфичност хрватског тржишта некретнина је та да се већина трансакција – 80 посто – одвија у Загребу (који иначе лијечи ране добивене у потресу па су станови у центру града све мање атрактивни и углавном се не продају) те мјестима уз море.
Топ дестинације су наравно Дубровник, Ровињ, Сплит и Опатија гђе је лани продана медијална цијена стана/апартмана била од 2.500 до 2.000 еура, према подацима из купопродајних уговора. Медијална цијена значи да је половица проданих некретнина ишла испод те цијене, а друга половица изнад. Пет посто најскупљих апартмана у Дубровнику и околици лани је продано по цијени већој од 4400 еура по квадрату.
Хрватима који живе од своје плаће и зараде те су цијене више него неповољне, па је индекс приуштивости изнад 30 посто (када за четворни метар стана морате издвојити 30 посто годишњег дохотка средине у којој се купује стан) у Дубровнику, Башкој Води, Хвару и Ровињу. У Загребу је за квадрат лани купљеног стана требало издвојити 15 посто просјечног годишњег дохотка, а у најповољнијем Вуковару само 2 посто.
Точан број подстанара нитко не зна, многи Загрепчани изнајмљују станове на дан, а цијена подстанарских станова креће се од 400 еура за гарсоњере навише, овисно о локацији и величини. Посљедњих мјесеци потражњу па и цијене дижу и бројни Украјинци те Руси. Загребачки агенти за некретнине истичу да станове од 50-так квадрата избјеглицама из Украјине изнајмљују по 600 еура без проблема, док су млађе придошлице из Русије, који бјеже од мобилизације, слабијих платежних могућности.
У старом дијелу Сарајева, у махали из које пуца поглед на Чаршију, на авлијским вратима агент за некретнине задовољно трља руке: кућа с окућницом и гаражом, на спрат, продата је за 170.000 KМ, што је око 85.000 еура. И нови власник је сретан, иако зна да кућу мора темељито реновирати, али баш је такву тражио.
Kуће су у Сарајеву и даље јефтиније од станова, чије цијене у ужем градском језгру досежу и до 3.000 евра по квадрату. Но, већ на Грбавици цијене су прихватљивије, квадрат стана кошта око 2.000 евра, а на рубним дијеловима, све од насеља Алипашино Поље па до Добриње и Илиџе цијене се крећу око 1.250 евра. Занимљиво и само у Босни и Херцеговини примјењиво: у Источном Сарајеву, које је практично продужетак Добриње али је у другом ентитету, Републици Српској, квадрат стана је око 1.100 евра па то потиче и новоградњу.
– У Сарајеву се мало гради јер се не може доћи до сагласности надлежних, тако да имамо два или три градилишта, па је и то један од разлога већих цијена и потражње, каже Спахо Љајић из Агенције за некретнине SigenX.
У поређењу с прошлом годином, кажу агенти, цијене станова су веће за око 30 посто, а куће од 10 до 15 посто, што струка правда растом цијена горива, грађевинског материјала и осталих сировина. Али и радне снаге – мајстора је све мање, одлазе трбухом за крухом, па инвеститори не могу обећати да ће доћи до стабилизације цијена, тим прије што у БиХ и даље станове купује овдашња дијаспора, оних сада већ два милиона људи који су што у рату што након Даyтона напустили земљу.
– Kлијенти су и млади брачни парови, кажу у агенцијама, објашњавајући то улагањем у будућност и свакако бољим рјешењем од најма стана за који ваља издвојити од 175 до 275 евра мјесечно, плус режије. Заинтересованих има и за изнајмљивање станова и кућа на 24 сата, цијене се крећу од 50 до 150 KМ, зависно од угођаја и локације.
Бања Лука је пак једно велико градилиште, на чак 15 локација ничу стамбене зграде и опет се жале на дефицит у понуди. Цијене станова су од 1.400 евра по квадрату у новоградњи до 2.300 евра у строгом центру града. Старији станови су, наравно, јефтинији, али занимљиво је да је најам прилично скуп:једнособан стан је око 250 евра за мјесец.
– Највише купују млади брачни парови, мањи дио плаћају готовином, а остатак путем кредита, објашњава Александар Вуковић из бањалучке агенције за некретнине Kондо.
Мањи станови посебно су тражени у Мостару. У граду на Неретви је тренутно актуелно једно градилиште, а у плану су још три до краја године. Посебно је изражен интерес за стари дио града и око Рондоа.
– Цијене су око 1.250 евра по квадрату, објашњава нам љубазна агентица, која нас упућује и на најам: зависи од локације, намјештености, али и старости зграде, а цијене варирају од 125 до 500 евра за велике станове.
Најчешћи купци станова су старије животне доби, потом слиједе млади брачни парови, а на трећем мјесту је дијаспора. У Мостару се, истиче, кућа може купити за 500 евра по квадрату.
По подацима Агенције за статистику БиХ у првом кварталу године продато је 627 нових станова, а најскупљи – ван урбаног подручја – купљен јена Јахорини, за више 250.000 евра.
Пандемија корона вируса значајно је подигла цијене некретнина оглашених за продају, а од почетка рата у Украјини, држављани Црне Горе једва могу плаћати станарину, јер су закупи постали превисоки за овдашње плате.
Станодавци су своју прилику видјели – Руси и Украјинци су спремнији да издвоје више новца за ренту, па су се црногорски подстанари нашли у небраном грожђу: или ће платити значајно вишу станарину или морају тражити нову, понову скупу за црногорске прилике.
„Kада говоримо о ренти, ту су се ствари значајно мијењале у посљедње двије године. Подгорица је имала један благ, али константан раст цијене ренте све до појаве пандемије ковида 19, кад је дошло до затварања, па је велики број људи остао без посла, а одређени број напустио Црну Гору.
То резултирало ослобађањем великог броја станова, падом цијене ренте у кратком року, јер тражње готово да није било, да би се у року од неколико мјесеци ствари почеле враћати у нормалу и тржиште се врло брзо вратило на ниво од прије пандемије. Нови моменат се десио избијањем сукоба у Украјини и свим тектонским промјенама на економском плану у свијету, Европи, па и у Црној Гори. Цијена ренте је почела значајно да расте од фебруара 2022. када је у Црну Гору почело да пристиже много људи из Украјине и Русије“, каже Стефан Мишковић из подгоричке агенције „Multitask некретнине“.
Док су, како истиче, Украјинци углавном преферирали приморске општине, највећи број Руса је изабрао Подгорцу као мјесто становања.
„Kада говоримо о профилу, ради се углавном о људима из сектора информационих технологија, који долазе са породицама, а мањи број са партнерима или сами. Са приходима из ИТ индустрије били су врло конкурентни у односу на локално становништво, а како им се буџети крећу до 500 еура за једнособан, 800 за двособан и преко 1.000 еура за трособан стан, врло брзо су утицали на раст цијена ренте у Подгорици, али и у Црној Гори. На све то се надовезује и раст инфлације и трошкова живота, што додатно утицало на раст цијена ренте. Посљедњих седмица биљежимо и даље врло високу тражњу за закуп некретнина, док је понуда на врло ниском нивоу и најмања у последњих пет година од када смо ми присутни на тржишту“, наглашава Мишковић.
Додаје и да су цијене некретнина које се продају порасле за скоро 30 одсто у односу на 2020, односно на период прије избијања ковида 19 кризе. Подаци Управе за статистику Црне Горе (Монстат) указују на то да је на крају 2019. за метар квадратни стана у Подгорици требало издвојити у просјеку 1.168, а у приморској регији 1.401.
На крају 2020, квадрат стана у Подгорици коштао је у просјеку 1.185, а на приморју 1.348 еура. Просјечна цијена квадратног метра у Подгорици 2021. износила је 1.211 еура, односно 1.359 у приморским градовима.
У првом кварталу те године, метар квадратни некретнине у Подгорици у просјеку је износио 1.199 еура, 160 мање него у првом кварталу ове године (1360 еура по метру квадратном стамбене јединице у главном граду Црне Горе). Kад су у питању приморски градови, први квартал прошле године имао просјек од 1.383 еура по квадрату, а ове 1.445.
Просјечна цијена метра квадратног у Подгорици у другом кварталу ове године (мај – август) износила је, показују подаци Монстата, 1.450 еура, а на приморју 1.473.
Према подацима Управе за катастар и државну имовину, преко 23.000 странаца има некретнине у нашој држави, а углавном се ради о држављанима Србије, Босне и Херцеговине и Русије. Подаци Министарства унутрашњих послова од прошле седмице показују да нешто више од 13.500 руских држављана има одобрен привремени или стални боравак у Црној Гори, док је на црногорској територији око 11.100 Украјинаца по основу привремене заштите или одобреног боравка.
Извор: Данас
