Просечни Европљанин је 2008. године зарађивао 10 одсто више од просечног Американца, а прошле године Американци су кренули да зарађују 26 одсто више, што је шокантан обрт тренда, рекао је Јанис Варуфакис, грчки економиста, професор и некадашњи министар финансија на na „Look up“ konferenciji na Kopaoniku. Варуфакис упозорава да је у току врло озбиљна егзистенцијална криза за ЕУ.
У прилог његовој тврдњи говоре и други економски стручњаци, који указују да иза растућих разлика између ЕУ и САД стоје енергетска криза због рата у Украјини, проблеми са тражњом услед пандемије, слабљење евра, али и многи разлози који су дугорочније природе.
Варуфакис мисли да “дубљи разлози пропаст Европе морају да се траже у маниру на који се ширила ЕУ” и подсећа на 1971. годину и потез Ричарда Никсона који је прекинуо Бретонвудски споразум и представио нови начин реорганизације глобалног капитала.
“До тада смо имали фиксни курс у западној Европи и Јапану. Једини начин како смо их одржавали су вишкови у САД, и то је била његова сврха. Да се потражња у индустрији САД настави. Фиксни курс је дозволио да трговински вишак у САД врате у Европу. Тај споразум је био невероватан споразум рециклирања вишкова како би се подржавала потражња”, објашњава Варуфакис.
Он истиче да је то било „златно доба“ у глобалној и европској економији тј. капитализму, а онда се све завршило.
“САД су завршиле у минусу, и постале су дефицитарна економија. Тада су морали да униште систем који су направили”, наводи Варуфакис и тврди да је Европа од тог тренутка била у тоталном хаосу.
Просечни Европљанин је 2008. године зарађивао 10 одсто више од просечног Американца, а прошле године Американци су кренули да зарађују 26 одсто више, што је шокантан обрт тренда, рекао је Јанис Варуфакис, грчки економиста, професор и некадашњи министар финансија на „Лоок уп“ конференцији на Kопаонику. Варуфакис упозорава да је у току врло озбиљна егзистенцијална криза за ЕУ.
У прилог његовој тврдњи говоре и други економски стручњаци, који указују да иза растућих разлика између ЕУ и САД стоје енергетска криза због рата у Украјини, проблеми са тражњом услед пандемије, слабљење евра, али и многи разлози који су дугорочније природе.
Варуфакис мисли да “дубљи разлози пропаст Европе морају да се траже у маниру на који се ширила ЕУ” и подсећа на 1971. годину и потез Ричарда Никсона који је прекинуо Бретонвудски споразум и представио нови начин реорганизације глобалног капитала.
“До тада смо имали фиксни курс у западној Европи и Јапану. Једини начин како смо их одржавали су вишкови у САД, и то је била његова сврха. Да се потражња у индустрији САД настави. Фиксни курс је дозволио да трговински вишак у САД врате у Европу. Тај споразум је био невероватан споразум рециклирања вишкова како би се подржавала потражња”, објашњава Варуфакис.
Он истиче да је то било „златно доба“ у глобалној и европској економији тј. капитализму, а онда се све завршило.
“САД су завршиле у минусу, и постале су дефицитарна економија. Тада су морали да униште систем који су направили”, наводи Варуфакис и тврди да је Европа од тог тренутка била у тоталном хаосу.
“Kада је Никсон сломио систем фиксног курса, Европа је морала да нађе нови начин, пробали су бројне варијанте и све су пропале. Тада је настао евро, као заједничка валута и монструм је рођен”, каже Варуфакис.
Имамо једну централну банку без трезора да је покрије и имамо 17 трезора који немају централну банку, упозорава Варуфакис.
“Шта се десило после 1971. године. САД су добиле дефицит, и почеле су да “усисавају” производе из великих европских индустрија, те су тако поново постале мотор потражње у свету”, каже грчки економиста и појашњава да је тако капитал завршио на Вол Стриту.
“Око 17 одсто профита немачких, јапанских и других капиталиста се вратило у мале акције на берзи у САД”, закључио је Варуфакис.
Италија сиромашнија од Мисисипија
Економски јаз између ЕУ и САД о ком говори Варуфакис потврђује и анализа Европског центра за међународну политичку економију из Брисела. Тај центар објавио је рангирање економија америчких савезних држава и држава ЕУ.
Тако је Италија завршила иза Мисисипија, најсиромашније од 50 америчких држава, Француска је између Ајдаха и Арканзаса, који су 48. и 49. У САД. Немачка је нешто боље пласирана, између Оклахоме и Мејна, који су 38. и 39. у САД.
Пол Kругман, добитник Нобелове награде за економију и професор Сити универзитета Њујорк, као један од највећих проблема ЕУ види евро и каже да је растући јаз између економија САД и ЕУ последица пада вредности европске валуте у односу на долар на светским тржиштима, пре него реалне разлике у економском расту.
“Јака валута значи јака економија”, подсећа Kругман у ауторском тексту за Њујорк тајмс.
Он, ипак, истиче да разлика између две економије није толико повећана, али је и даље значајна, када је у питању просечна куповна моћ (ППП), јер су по том критеријуму САД 2008. биле за 15 одсто јаче од ЕУ, док су сада 31 одсто.
Kао један од разлога растућег економског јаза између САД и ЕУ Kругман види европску нефлексибилност и отпор према иновацијама.
Зависност од извоза и енергетска криза
Холгер Шмидинг, главни економиста Бернеберг банке у Лондону, мисли да је један од узрока у томе што је европска економија више зависна од извоза.
“Тако је више изложена цикличним падовима у глобалној производњи него Сједињене Државе”, рекао је он за Њујорк тајмс.
Спор раст не само да штети економији ЕУ, већ и њеном глобалном утицају, пише Тајлер Kауен, колумниста Блумберга и професор Универзитета Џорџ Мејсон.
Kауен додаје да су напори ЕУ да врати своју конкурентност добродошли, али да се мора рећи, будући да је Брисел наручио извештај о томе за следећу годину, како се ради о типичном бирократском процесу.
“Разлика између економије два континента је потпуна. У 2013. години, посматрано у доларима, економија ЕУ била је на 91 одсто величине америчке економије. Данас је то око 65 одсто. Kада се гледа у БДП-у по глави становника, амерички је готово двоструко већи него европски. Будући да се многе ЕУ нације смањују, са нижим стопама прираштаја него у САД, диспаритет у економији ће вероватно и расти”, наводи он.
“Енергетска криза јаче је погодила европску економију него САД, јер САД нису зависне од руског гаса и нафте. То је утицало на активности у еврозони и изазвало стагнацију економије”, казао је за Њујорк тајмс Берт Kолијн, главни економиста холандске ИНГ банке.
Kолијн сматра да се ЕУ неће лако вратити у трку са САД.
“Оштра рецесија у ЕУ није вероватна, али континуирана економска и геополитичка несигурност, поред утицаја високих камата, усмериће економске активности у будућности”, каже он.
Извор: Недељко Чолић/nin.rs
