Пише: Јован Дучић Једне се ноћи беше срела, на једној зрачној стази, душа у небо што се пела, и ангел што на свет слази. Ангел исприча причу сјајну шта су небески врти, а душа целе земље тајну: магију љубави и смрти. И осмехну се ангел потом на царство вечних зрака; Душа заплака за лепотом игре … Настави са читањем Јован Дучић: Сусрет