Нове (лоше дакако, све друго би било изненађење) околности сколиле су све уморније и малобројније традиционалне медије света, а није много боље ни новим, дигиталним
Годишњи дигитални извештај (ДНР), једногодишње светско истраживање развоја информисања на интернету, драгоцен и све бољи какав јесте, постаје полако каталог нових и нових околности погубних по медије и информисање уопште. У предговору овогодишњем издању, Расмус Клајс Нилсен, директор Ројтерс института за проучавање медија, пише да су се традиционални медији, само што су помислили да су завршили трансформацију из штампе или емитовања програма у дигитално оријентисане медије с атрактивним веб-сајтовима и еповима – срели с генерацијама одраслим на другачијем дигиталном моделу. Генерације које заобилазе све директне изворе вести осим најпривлачнијих брендова ни не интересују конвенционалне вести, оријентисане ка старијим генерацијама и њиховим навикама, интересима и вредностима. Оне се окрећу информисању у којем саме учествују, личним и персонализованим могућностима које нуде дигиталне платформе, често погледа упртих иза традиционалних платформи, ка новим групама које се не баве много вестима или им нису приоритет.
Да подсетимо, прошлогодишњи извештај је упозорио на сада већ стабилан и забрињавајуће масован тренд губитка везе и поверења између грађана и медија. Било којих и било каквих медија. Напад Русије на Украјину је изазвао пажњу, али само старијих конзумената вести, који су то радили углавном путем телевизије, док младе читав тај рат уопште није интересовао (проценти оних између 18 и 24 године који су се о њему информисали су свуда били испод 15 процената). Можда је најбољи пример Немачка, којој се тај рат догађа у непосредном комшилуку и политички и људски је уздрмао читаво друштво. Само три процента особа старости између 18 и 24 године се на било који начин информисало о страховитој трагедији у комшилуку.
Поред одсуства финансијских модела за добро, професионално и кредибилно информисање и страховиту поплаву атрактивних дезинформација и њихових следбеника на интернету, некако је логично испало да медији на крају дођу у ситуацију којом се бавио прошлогодишњи ДНР – морају да извештавају о климатским променама, пошто је то заправо прича о смаку света, али – корисници не желе то да читају.
Ето на шта се све надовезује нова тектонска промена у конзумацији вести код оних најмлађих, а то значи – весника будућности. Индустрија је, чини се, помало уморна од тражења начина да се прилагоди „потребама и навикама“ публике која има потребу да не чита вести и навику да их избегава. Како се томе прилагодити? Индустрија ће, свакако, покушати, зато што нема избора.
Чему се прилагођавамо
Иако то сви већ добро знамо, или барем уверено претпостављамо, дошло је време и да веома опрезни и научнички суздржани Расмус Клајс Нилсен устврди да је с традиционалним медијима готово и да са сигурношћу можемо да тврдимо да људи користе све савременије медије кроз историју и да се не враћају на старе. Самим тим, дигитал, како се то скраћено каже у медијима, тај расути, партикуларизовани, неконтролисани свет, постаје једино место за развој и опстанак информисања. Добра вест је да је то шарен, разнородан свет који је тек на почетку развоја и чији ће утицај само расти, па тако и напори да се смисле нова средства израза. То доноси наду да медији имају шансу да нађу исплатив начин да информишу људе. Лоша вест је да просечно интелигентна особа може живот да проведе ћаскајући с вештачки интелигентном апликацијом и да ништа друго не пожели у свом не баш узбудљивом животу. Што је страшна конкуренција медијима у свету у којем огроман проценат, вероватно већина, индивидуа сматра да није дужна да се бави вестима које их узнемиравају, које их чине несрећнима или које се не слажу с њиховим светоназорима. Сада ће корисници интернета моћи не само да сурфују порно-сајтовима, спортским порталима, друштвеним мрежама и онлајн продавницама, него и да се играју свим тим дрангулијама, или барем гледају друге како то раде. Наравно, дезинформације, манипулације, теорије завера и интервенције армија ботова разних, али никад племенитих намера, такође ће се мултипликовати и убрзати. Незахвално је очекивати победу на тако тешком гостујућем терену али, још једном – медији немају избора.
Можда и најупечатљивије откриће из овогодишњег извештаја односи се на промену природе друштвених мрежа. Та промена делом подразумева мањи ангажман на традиционалним мрежама као што је Фејсбук и раст броја корисника ТикТока. Иако постоји свест о опасностима од дезинформација и алгоритама на мрежама, наша овисност о њима само расте. А расте, показују подаци, због најмлађе генерације која је одрасла с друштвеним мрежама и сада често обраћа више пажње на инфлуенсере или славне личности него на новинаре, чак и када је реч о вестима. Очигледна последица је да веб-сајтови и апликације, као што рекосмо, испадају из игре – само петина корисника у истраживању почиње дан апликацијом или веб-сајтом, а то је пад од 10 процената од 2018. Подаци јасно показују да је овај масовни егзодус на дигитал веома битно убрзан пандемијом и ратом у Украјини.
Стари добри Фејсбук
Закербергово чедо остаје једна од најпопуларнијих друштвених мрежа на свету, али њен утицај на новинарство је све мањи, што је изазвано и политиком Фејсбука (отклон од вести уопште). У исто време, стари конкуренти као Јутјуб и млади као ТикТок постају значајна конкуренција. ТикТок досеже 44 процента демографске групе од 18 до 24 године укупно у истраживању и 20 процената на тој мрежи чита вести. Најбрже расте у пацифичком делу Азије, Африци и Латинској Америци. И док су на Твитеру и Фејсбуку и даље утицајни новинари, на „новим“ мрежама су то инфлуенсери и славне личности, колико год имали или немали појма о ономе о чему причају.
Трачак светлости долази од података о поверењу у алгоритме као начину избора вести на основу претходних интересовања. У односу на 2016. годину, када је ДНР поставио ово питање, број особа које сматрају да је алгоритам баш супер је пао за шест процената и сада их је 30 процената, док је оних који сматрају да је избор новинара и уредника бољи сада солидних 27 посто.
Од свих особа које користе интернет, вести активно чита само тужних 22 процента, док читавих 47 посто једноставно не чита вести, уопште. Укупно, поверење у медије је пало за два процента и данас им верује око 40 процената узорка. Додајмо овоме и податак да данас особа које су „јако или екстремно заинтересоване за вести“, којих је 2016. године било 63 одсто, данас има само 48 процената. Мање од половине.
Већина корисника интернета и даље каже да више воли да чита вести него да их гледа или слуша. Тако имају бољу контролу над брзином којом се ствари одвијају и избором садржаја који читају. Ипак, на Филипинима и Тајланду видео је данас нешто популарнија опција. Уосталом, удео видеа у информисању стабилно расте на свим тржиштима. Већини видео садржаја корисници приступају преко Јутјуба и – Фејсбука.
Овај извештај, који је писан за медијске професионалце и мали број људи који се њима на неки начин баве, упорно сведочи о смањењу публике, али остаје веома потребан, фасцинантно користан и пун врло корисних, важних и занимљивих чињеница. Као и обично, позабавићемо се неким од његових аспеката у засебним текстовима.
Бранко Чечен
Извор: Цензоловка
