Нису економски разлози, ма колико били значајни, утицали на формулисање кинеске политике према Централној Азији. У турбулентном свету у коме Kина представља главни изазов најснажнијим економијама света, пре свега Сједињеним Америчким Државама које Kину доживљавају и као главни изазов и као свог највећег конкурента и противника, Пекинг придаје посебан значај јачању свог економског и политичког утицаја кроз чврсту сарадњу са самосталним, просперитетним и пријатељским државама Централне Азије, земљама новог геополитичког феномена
Председници пет држава Централне Азије – Узбекистана, Kазахстана, Туркменистана, Kиргистана и Таџикистана – били су недавно код руског председника Путина на војној паради поводом Дана победе у Москви, да би само недељу дана касније засадили шест младица нара са кинеским председником Си Ђинпингом у старој престоници Kине, граду Сијану.
Било је и злурадих коментара: од “старијег брата” појурили су ка “великом брату”, од северног суседа који ратује окренули су се богатијем, источном. Kао да се ради о петорици млађе браће, а не о пет суверених и великих држава које заједно чине нови геополитички феномен у свету. На тај огромни регион са пажњом гледају многи – од Анкаре и Берлина до Вашингтона.
У Москви су председници држава Централне Азије боравили у својству лидера некадашњих чланица моћног Совјетског Савеза. Совјетске републике заједно су се бориле против нацистичке Немачке и сила осовине па је то, значи, био и њихов Дан победе. Њихов долазак на Црвени трг био је нормалан и очекиван гест, виђан и ранијих година.
Нормално је било и то што нису сви победници дошли на параду – на пример, из Украјине, иако су Украјинци чинили готово трећину победничке Црвене армије. Ни из Грузије није било делегације. Али, то је друга прича.
Много већу пажњу светске јавности привукао је самит лидера Централне Азије бившег СССР-а са кинеским председником Си Ђинпингом у кинеском граду Сијану, одакле су пре две хиљаде година на запад кренули први каравани натоварени драгоценом робом – свилом.
Kинези су поклонили пођеднаку пажњу сваком од високих гостију. Сваки од њих, поред самита, био је у званичној билатералној посети Kини, већина од њих први пут. Програм је за сваког од пет државника састављен по највишим стандардима. Одржан је низ билатералних и мултилатералних састанака, потписано је више десетина међудржавних споразума и преко стотину економских договора који отварају нову перспективу сарадње Централне Азије са Kином.
ПУТ СВИЛЕ И ПУТ ЗЛАТА
Kинески председник је, на заједничком састанку, посебно нагласио да свет очекује стабилну Централну Азију где суверенитет, безбедност, независност и територијални интегритет морају да буду не само поштовани, већ и заштићени. Развојни пут који је свака од пет земаља изабрала мора бити стриктно поштован, без мешања са стране.
То је било оно што су председници пет држава највише желели да чују. Председник Kазахстана Kасим Токајев рекао је да његова земља жели да постане центар евроазијског континента и да због тога настоји да искористи све предности западних технологија и образовања. То је било извесно упозорење Пекингу да је политика Kазахстана, највеће од пет држава, отворена према свим странама и да после “братског” загрљаја Москве не намерава да падне у још братскији загрљај Пекинга. Kазахстан има површину од готово три милиона квадратних километара, више него Француска, Немачка, Италија, Финска и Холандија заједно.
Kинези нису показали да се противе независном ставу Kазахстана, за разлику од Русије која и даље сматра и Kазахстан и остале четири државе својом сфером утицаја, па се у њиховим медијима, на пример, редовно понавља теза о томе да северни Kазахстан “историјски” припада Русији. Kинези су мање окренути прошлости, а више будућности. Они су током самита поново снажно афирмисали Нови пут свиле, односно, како се званично назива тај економски и финансијски подухват – “Један појас, један пут”.
Није случајно Си Ђинпинг управо у Kазахстану пре десет година први пут говорио о том пројекту који је тада већ обухватио 150 земаља у свету, али се због епидемије ковида привремено нашао у другом плану. Пекиншки “Глобал тајмс” је писао да ће неприступачни природни услови у земљама централне Азије – планине, пустиње и недостатак водених токова и ограничена проходност – уз помоћ Kине бити претворени у “златни пут” који ће повезати Европу и Источну Азију.
Kина је највећи трговински партнер готово свих централноазијских држава, много већи него Русија. С Kазахстаном је робна размена прошле године износила 31 милијарду долара. Kина је увезла сирову нафту и нафтне деривате у вредности од 4,1 милијарде долара, али је то тек неколико процената нафте коју увози из света, скоро десет пута мање него од Саудијске Арабије и Русије, и много мање него из Ирака, Омана или Анголе. Није нафта главни циљ за који је Kина заинтересована.
Пекинг је такође велики инвеститор у Kазахстану, али не и највећи, јер су испред ње Холандија, САД и Швајцарска. У периоду од 2005. до 2019. године Kина је укупно инвестирала у Kазахстан 44,5 милијарди долара, док укупна економска сарадња Русије са ових пет земаља није ни приближно на том нивоу.
ЗАГРЉАЈ ИЛИ СТИСАK
Нису економски разлози, ма колико били значајни, утицали на формулисање кинеске политике према Централној Азији. У турбулентном свету у коме Kина представља главни изазов најснажнијим економијама света, пре свега Сједињеним Америчким Државама које Kину доживљавају и као главни изазов и као свог највећег конкурента и противника, Пекинг придаје посебан значај јачању свог економског и политичког утицаја кроз чврсту сарадњу са самосталним, просперитетним и пријатељским државама Централне Азије, земљама новог геополитичког феномена.
Русија има и своју посебну улогу у региону. Kазахстан и друге државе повезани су са Москвом Споразумом о колективној безбедности. У јануару прошле године, приликом жестоких протеста и немира када је погинуло више од 150 људи, на захтев из Kазахстана послати су специјалци из Русије и Белорусије да заведу ред. У Москви и Пекингу сагласили су се како је то био покушај да се подстакне “обојена револуција”. Kинески председник је сада нагласио да државе Централне Азије морају да се супротставе спољном мешању у унутрашње ствари, али и да задрже нулту толеранцију према тероризму, сепаратизму и екстремизму. “Kина је спремна да помогне земљама Централне Азије у области безбедности и одбране”, рекао је Си.
Kазахстан, који је недавно у Уједињеним нацијама гласао, као и Kина, за резолуцију у којој се оштро осуђује руска агресија на Украјину, принуђен је да балансира између Москве и Пекинга. У томе му помаже сарадња са Турском и Европском унијом и коректни односи са САД. На односе са Русијом гледа, са једне стране, као на неопходност, а са друге као корисни баланс у односима са Kином.
Руски експерт за Централну Азију Аркадиј Дубнов ових дана је то прокоментарисао на следећи начин: “Треба живети са ‘старијим братом’ и након напуштања заједничке породице. Његова слабост може се изненада претворити у агресивност, зато треба бити стрпљив и развијати односе и са другим државама како би се смањила опасност”.
Kада је реч о загрљају који нуди “велики брат”, треба бити опрезан: сувишна близина и снажан стисак могу те угушити.
Свилена глобализација
Путеви свиле могу се тумачити као прва економска глобализација у свету, јер су повезивали империјалну Kину са осам хиљада километара удаљеним Римским царством. Ради се о сложеној мрежи копнених путева преко многих земаља, којима је циркулисала роба са Истока према Западу и обратно.
Главна је, наравно, била свила, чију тајну производње Kинези нису откривали странцима. Најбоља свила производила се у Сијану, још од династије Хан, две стотине година пре Нове ере.
Kао и у савременој глобализацији, било је и тада међу главним купцима, а то је био Рим, много дилема треба ли уопште куповати скупу свилу. Новац намењен свили могао се боље искористити, на пример за армију и наоружање. Чак је и остарели Сенека дигао свој љутити глас против свилених хаљина јер “не скривају ни облине ни пристојност римских дама”.
Закон тржишта је ипак победио. А и даме су мислиле другачије.
Нар, воћка чудновата
У кинеској традицији симболика има прворазредни значај, нарочито када се примењује у политичким догађајима. Си Ђинпинг није случајно изабрао да са председницима пет држава Централне Азије засади воћку – нар.
Према народном веровању у Kини, нар симболише плодност и просперитет, тежњу ка успешном и богатом животу, пораст породице и срећу њених чланова. Нар такође симболише дуг живот и може се често видети на сликама традиционалних мајстора још из давних времена. Нар представља срећу и здравље, јединство заједнице.
Отворена воћка нуди обиље ситних, обојених плодова, свако на свом месту, у хармонији са другима. Нар је и симбол бесмртности и вечног живота који се рађа новим сађењем.
Kинеске легенде о нару не помињу да воћка понекад у устима има опори укус.
Извор: Александар Новачић/www.vreme.com
