Предстојећи парламентарни избори одлучиће и о позицији Демократског фронта на политичком полигону Црне Горе. Овај политички савез основан је 2012. године, а за своје главне циљеве промовисао је идеолошко и национално помирење у Црној Гори и смјену режима Мила Ђукановића. Ове године, ДПС је развлашћен и на последњој функцији – мјесту предсједника. Па се поставља питање да ли је досадашњи формат ДФ у кризи?
У претходне двије године ДФ је показао снагу на нивоу, на којем до сада, није било посебно јак и популаран. А то је локални ниво. Остварили су значајне побједе у многим општинама, а њихови функционери данас су предсједници многих општина и скупштина општина. Овакав стратешки напредак, отварио је ДФ-у неколико могућности: промовисање нове кадровске понуде, снажење локалних инфраструктура, као и искуство власти.
Да ли и на који начин ће то политички валоризовати на наредним изборима? Дилеме које се отварају пред Деморкатским фронтом се прије свега тичу унутрашњег састава – да ли ће све веће несагласје са Покретом за промјене довести до раздвајања ове странке и ДФ-а. У Скупштини већ имају одвојене клубове. И кадровска понуда у погледу састава изборне листе као и избора носиоца. Да ли ће се на челу листе наћи лидер ДНП-а Милан Кнежевић, о чему су медији писали ових дана, или неко од локалних функционера, побједника – побједница на локалним изборима, остаје да се види. Од тог избора свакако може зависити нови – стари имиџ некад најјаче опозиционе групације али и њихов капацитет за учешће у власти. Са Медојевићем у саставу, ДФ ће имати озбиљан задатак да појача односе са остатком политичке сцене, што је једна од главних препрека за договор са осталима. Да ли Кнежевић може постићи тако нешто или ће се рјешење тражити у неком од локалних лидера и лидерки, који већ имају добре односе и сарадњу са коалицоним партнерима, питање је од којег може зависити и позиција Фронта у наставку расплета на политичкој сцени.
Редакција