Пише: Весна Девић
У оквиру деветог Фестивала „Ћирилицом“ вечерас, 31. августа, на Тргу између цркава у будванском Старом граду, ЈУ Народна библиотека Мирослав Лукетић Будва представила је издавачки подухват – Изабрана дјела архимандрита Дионисија Миковића у 7 књига: „Духовна ризница (први том), „Посленици на њиви Господњој -Три митрополита“ (други том), „Српско-православно бококоторско владичанство и други списи“ (трећи том), „Историјски и етнографски списи – Паштровићи“ (четврти том), „Историјски и етнографски списи – Бока которска“ (пети том), „Пјесме и приче“ (шести том) и „Животопис, путописи, библиографија архимандрита Дионисија Миковића“ (седми том).
На промоцији су поред Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, говорили Никола Јовановић, предсједник Општине Будва, Мила Баљевић, директорица Народне библиотеке „Мирослав Лукетић“ Будва, Радомир Уљаревић, предсједник Удружења и издавача књижара Црне Горе, монах др Павле (Кондић), управник Задужбине блаженопочившег Митрополита Амфилохија, протосинђел Климент Бољевић, намјесник манастира Прасквица и приређивач изабраних дјела. (Извјештај са промоције можете прочитати ОВДЈЕ)
У другом дијелу програма, са играма и пјесмама из Паштровића, у кореографији Давора Седларевића, наступили су чланови Културно-умјетничког друштва „Мијат Машковић“ из Колашина.
Слово Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија на промоцији изабраних дјела архимандрита Дионисија Миковића
Помаже Бог!
Часни оци свештеници, поштовани господине предсједниче Општине Будва, часни приређивачи сабраних дјела архимандрита Дионисија Миковића, драга браћо и сестре,
Митрополит Јоаникије о капели на Ловћену: Надам се да ће власт исправити неправду
За данашње поимање науке, књижевности, писмености, претпоставља се да таквим умјећима и таквим вјештинама и знањима могу да се занимају само учени људи са високим научним звањима. Међутим, архимандрит Дионисије Миковић, чија сабрана дјела вечерас представљамо, није имао неко формално образовање, можемо рећи да је био скоро самоук. Али је био вриједни ученик и сљедбеник Светога Саве.
Свети Сава је оставио једно велико завјештање српском монаштву и свештенству, да молећи се Богу раде на себи, а посебно на свом образовању. Иначе свештеничка служба је у добром дијелу служба књиге и оно што читамо и пјевамо у храму и оно што проповиједамо, и оно што нас као свештена лица занима понајвише, извире из Светога писма – књиге над књигама. А Свети Сава је ненадмашни узор како спојити молитву, аскетски подвиг, врлински подвиг и образовање – такав свјетилник и такав светитељ, светило православља, атонски подвижник, али и таква писменост и тако широко образовање које је стекао, прије свега, у манастиру на Светој Гори Атонској, а нешто, наравно, и у родитељском дому. И то завјештање подвига и образовања, удубљивања у тајне Божије, али у тајне овога свијета је нешто што карактерише светосавско насљеђе, посебно српско монаштво.
Један од оних који је ишао стопама Светога Саве и коме је очигледно Свети Сава био узор и небески заступник на овом великом његовом подвигу научника и књижевника је Дионисије Миковић, архимандрит који је поживио пуни људски вијек. Али цијело вријеме свога земаљскога живота, патио је од разних болести, слабости, немоћи. Било је доста страдања, оскудице и немаштине, много невоља у тим бурним временима, али ништа није сломио његов дух. Просто, као да су све те спољне недаће јачале и брусиле његов карактер те је он умножио своје таленте. И ево, вечерас, имамо ту прилику да представимо његова изабрана дјела. Не знам да ли су приређивачи баш све покупили, јер никад се све не сакупи, али ту је оно што је могло доћи до руке.
Заиста, ово је велики културни догађај, од огромног значаја! И биће врло интересантно за наше историчаре, етнологе, за књижевнике, историчаре књижевности ово дјело Дионисија Миковића које је угледало свјетлост дана. Међутим, поштено речено, осим тога, ја имам задовољство, што испуњавамо један велики наш дуг према том много заслужном и напаћеном архимандриту који се цијелога живота трудио да угоди слави Божијој и да све своје снаге, и умне и духовне и физичке, посвети своме роду, својој Цркви и својој отаџбини.
Митрополит Јоаникије: Молитва за пострадалог војника (ВИДЕО)
Нарочито је видљив крај његовога живота. Као и многи други заслужни људи, он је пред крај живота просто остао сам. Ратно вријеме, 1941-1942. година, прогон и страдања, немаштина, стигле болести, али он се мученик и даље бори. Као да му је било суђено да у последњим својим данима, умјесто да ужива у плодовима свога рада и труда, и буде од свих признат и уважен, остане усамљен, јадан, тужан. Али и даље је његов дух био несаломив, уздижући се са Христом Господом на Његову голготу испио је горку чашу. Али сигурни смо да је Богу угодио и да је добио вјечно блаженство на небесима, да се уврстио међу оне трудбенике Господње којима ће Господ рећи: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си ми био вјеран, над многим ћу те поставити. Мало што је он принио, то је сав његов живот, али то се означава малим зато што је све то што је имао и приложио, неупоредиво са оним што добијају истински Господњи службеници, служитељи, у вјечном Царству Христовом.
Један од тих знака да је он овјенчан славом је и ово надахнуће наших приређивача који су увидјели потребу да се саберу и на овако луксузан начин штампају и објаве на свјетлост дана његова сабрана дјела, о чему ће опширније вечерас говорити наш историчар отац Павле (Кондић) и приређивачи. Ја само са ових неколико ријечи изражавам велику радост због овог крупног културног догађаја – штампања сабраних дјела Дионисија Миковића, и велику благодарност приређивачима и свима вама на пажњи.
