Vlahović u Juventusu, Luka Jović u Fjorentini, Sergej Milinković-Savić u Laciju, uz austrijskog Srbina Marka Arnautovića u dresu Bolonje, obećavaju barem 75 golova u sledećem italijanskom prvenstvu. Pored srpskih starosedelaca u Seriji A, poput Saše Lukića, Darka Lazovića, Ivana Ilića, Ivana Radovanovića i Nikole Milenkovića, značajan doprinos bi mogli da daju tek pristigli Nemanja Radonjić, Nemanja Matić i pogotovo Filip Kostić. U Seriji A postiže se oko hiljadu golova po prvenstvu a srpski fudbaleri imaju potencijal da dostignu i prestignu magičnu brojku od 100 golova.
Piše: FRANKO BELMONTE/RTS/OKO
Kao nikada u istoriji Kalča golovi bi mogli da govore srpskim jezikom u sezoni koja je pred nama. Štaviše, svaki deseti bi mogao da nosi potpis na ćirilici budući da se u Seriji A postiže oko hiljadu golova po prvenstvu a srpski fudbaleri imaju potencijal da dostignu i prestignu magičnu brojku od 100 golova. Štaviše, nije isključeno da na kraju sezone najefikasniji napadač, igrač veznog reda i defanzivac budu Srbi.
Centarfor Dušana Vlahović je već dve godine uz Čira Imobilea najubojitiji golgeter Serije A, veznjak Sergej Milinković Savić je redovno iznad kvote od deset golova i među najraspucanijim igračima sredine terena, i pored toga što ne izvodi penale, defanzivac Nikola Milienković takođe ima kvalitete i predispozicije da se umeša među bekove, centralne i krilne, sa najviše golova na računu.
Vlahović u Juventusu, Luka Jović u Fjorentini, Sergej Milinković-Savić u Laciju, uz austrijskog Srbina Marka Arnautovića u dresu Bolonje obećavaju barem 75 golova u sledećem prvenstvu. Pored srpskih starosedelaca u Seriji A, poput Saše Lukića, Darka Lazovića, Ivana Ilića, Ivana Radovanovića, Nikole Milenkovića, značajan doprinos bi mogli da daju tek pristigli Nemanja Radonjić, Nemanja Matić i pogotovo Filip Kostić.
Vlahović u Juventusu
Vlahović je poslednje dve sezone završio sa preko 20 postignutih golova u Seriji A. Prošlog proleća su ga pubalgija i ziheraška taktika Maksa Alegrija sprečili da podigne lestvicu na 30 prvenstvenih golova. U fudbalskoj godini koja nas čeka trener Juvea je najavio promene u stilu igre koje bi, kao prvi cilj, trebalo da imaju obezbeđivanje više upotrebljivih lopti za Dušana. Dolazak Anhela Di Marije i Filipa Kostića su takođe u funkciji maksimalizacije učinka srpskog centarfora.
Interesantno je da su i Alegri i Vlahović u intervjuima prethodnih dana navodili 30 golova kao cilj u sledećoj sezoni. Po računicama koje se prave u Kontinasi, Juventusu je potrebno barem 25-30 golova Vlahovića da bi mogli da se bore za skudeto. To nije mišljenje već fudbalska matematika i logika.
Na Vlahoviću je velika odgovornost i moraće da ponese veliki teret očekivanja navijača Juventusa na svojim plećima jer će Staroj dami u prvom delu sezone nedostajati Pol Pogba i Federiko Kjeza, ali to je logična druga strana medalje njegove faraonske plate od sedam miliona evra i činjenica da ga je torinski klub platio više od 80 miliona evra (70 miliona transfer, plus izdašne provizije za posrednike i menadžere). Familija Elkan-Anjeli je investirala tako veliki novac u Vlahovića jer žele da proslave stogodišnjicu vlasništva nad Juventusom sa trobojnim štitom (skudetom) sledećeg leta.
Jović u Fjorentini
Luka Jović je došao u najbolju moguću sredinu za preporod svoje karijere. Fjorentina je klub velikih golgetera i često je bila odskočna daska ili mesto oživljavanja posustalih fudbalskih bombardera. Dovoljno je vratiti film u poslednjih trideset godina, od Gabrijela Omara Batistute, preko Alberta Đilardina, Adrijana i Luke Tonija do Dušana Vlahovića. Istina, bilo je i suprotnih primera, Peđi Mijatoviću, Bobu Vijeriju, Mariju Gomezu nije pošlo za nogom da se vrate na staze slave noseći ljubičasti dres.
Naruku Jovića ide činjenica da trener Fjorentine, Vinčenco Italijano, praktikuje ofanzivan i agresivan fudbal koji stavlja napadače u poziciju da se često nalaze u zoni šuta. Takođe, formacija 4-3-3, sa forsiranjem napada preko krilnih pozicija, apsolutno odgovara karakteristikama Jovića.
Neće biti uopšte iznenađenje ako Jović pored reke Arno pronađe istu bombardersku limfu kao pored Majne u Frankfurtu.
Milinković-Savić bez penala i Kostić u Juveu
Sergej Milinković-Savić je u poslednjih pet šampionata Italije postigao 43 gola i pored toga što ne izvodi penale. Da se kojim slučajem specijalizovao za izvođenje jedanaesteraca, vezista Lacija ne samo da bi imao siguran dvocifreni golgeterski učinak već bi bio redovno iznad kvote od 15 golova po prvenstvu što je učinak o kome mogu da sanjaju mnogi profesionalni napadači sa milionskim ugovorima.
Ako ostane u Laciju i ako u Formelo dođe Ivan Ilić, koji bi trebalo da preuzme mesto od Luisa Alberta u veznoj liniji rimskog tima, Milinković će igrati mnogo bliže protivničkom golu, imaće još veću slobodu u napadu i manje obaveza u defanzivnoj fazi igre, tako da će moći da pokaže svoj jednako raskošan talenata za trešenje mreže. Više od deset golova je gotovo zagarantovanu na računu Milinkovića u sezoni koja počinje za par dana.
Filip Kostić će imati veliku šansu u Juventusu (pod uslovom da se pregovori uspešno završe) da značajno popravi svoj golgeterski skor, posebno ako bude igrao kao krilni napadač u formaciji 4-3-3, mada ima naznaka da bi trener Juvea mogao da pokuša da transformiše Kostića u beka, s obzirom na to da je Aleks Sandro već duže vreme van forme.
Takođe, Kostić bi bio idealan i za formaciju 3-5-2 u kojoj bi pokrivao levi bok, odnosno bio bi tzv. peti u veznoj liniji. Dosadašnji skor Kostića ukazuje da u sezoni postiže barem 5-6 golova, u Seriji A taj učinak bi morao da popravi.
Radonjić i Lukić u Torinu
Nemanja Radonjić je napravio odličan izbor kada je izabrao da nastavi svoju karijeru u Torinu i da se vrati u Italiju posle neslavne epizode u Romi kada je bio tinejdžer. Ako se po jutru dan poznaje Radonjić će biti jedno od najprijatnijih iznenađenja. Poput Luke Jovića koji će u treneru Vinčencu Italijanu imati velikog saveznika, tako će i Radonjić u šefu struke Torina, Ivanu Juriću, imati savršenog učitelja za oživljavanje karijere.
U prilog Radonjića ide i činjenica da će imati takav radijus kretanja da će mnogo češće, nego što je to bio slučaj u prethodnim klubovima, biti u zoni protivničkog šesnaesterca. Prošlonedeljna utakmica Kupa Italije protiv Palerma je bile tek neka vrsta aperitiva od onoga što Jurić ima u glavi za srpskog fudbalera. Neće biti veliko iznenađenje ako se Radonjić prvi put u svojoj karijeri približi dvocifrenom broju golova u jednoj sezoni, pošto će često menjati poziciju sa centarforom Sanabrijom u poslednjih 25 metara terena.
Značajnu ulogu u prilagođavanju Radonjića ima i njegov drug još iz omladinskih dana u Partizanu Saša Lukić. Novopečeni kapiten Torina je postao stub Granata i čovek od maksimalnog poverenja trenera Jurića. U prethodnoj sezoni Lukić je postavio lični rekord u broju prvenstvenih golova i u novoj fudbalskoj godini se predviđa da bi mogao i da poboljša svoj skor od pet golova u šampionatu.
Arnautović i ostali
Ivan Ilić, Darko Lazović, Ivan Radovanović i Nemanja Matić ne postižu mnogo golova, ali bi svi zajedno sa po par pogodaka mogli presudno da doprinesu ostvarenju cilja od sto „srpskih“ golova u Seriji A.
Nikola Milenković je prošlu godinu završio samo sa jednim golom, ali bi u novoj mogao da se vrati na svoj prethodni prosek u dresu Fjorentine od tri do pet golova. Po svoj prilici Milenković će ostati u Toskani i sa novim elenom i kapitenskom trakom oko ruke mogao bi da bude više od lidera tima iz Firence.
Marko Arnautović, austrijski fudbaler čiji je maternji jezik srpski, ne igra za reprezentaciju Srbije, ali nije slučajno da je u timu koji predvode Siniša Mihajlović i Miroslav Tanjga odigrao svoju najbolju sezonu postigavši 14 golova.
Arnautović je centarfor kakvog Bolonja nije imala od vremena Marka Di Vaja, što objašnjava u dobroj meri zašto vlasnik kluba Džo Saputo, veoma lak na prodaji igrača Bolonje, odoleva sirenama iz Premijer lige i ne želi da se odrekne igrača na kome je Mihajlović insistirao kao ni na jednom drugom od dolaska na klupu tima iz Emilije.
Pored Arnautovića, u Seriji A igra još nekoliko Srba koji su odrasli van Srbije, poput velike nade Lazara Samardžića za koga je Pjerpaolo Marino, tehnički direktor Udinezea i prevejana fudbalska lisica, uveren da će postati jedan od najboljih fudbalera u Seriji A. Tu su i Rade Krunić koji se okitio titulom prvaka Italije sa Milanom i Milan Đurić koji je iz Salernitane prešao u Veronu.
Prama grubim računicama, Vlahović bi trebalo da postigne oko trideset golova u Seriji A, Jović oko 20, Milinković i Arnautović preko deset, Kostić i Radonjić bi mogli da se približe dvocifrenim brojevima, dok bi od svih ostalih valjalo očekivati barem dvadesetak pogodaka. Dakle, kad sve saberemo, između 100 i 110 golova će u sledećoj sezoni elitnog šampionata Italije nositi potpis igrača čiji je maternji jezik srpski. Na stranu španski (pre svega zbog Argentinaca i drugih Južnoamerikanaca), u istoriji italijanskog fudbala golovi nisu nikada govorili tako često na drugom jeziku kao što bi to mogao biti slučaj sa srpskim u sledećoj sezoni.
