Пише: Милица Срејић
Митровачка реперка Сара Кељановић без длаке на језику пева о реалности косовских Срба. Неке комшије јој говоре да је храбра, а неке да није нормална. „Танка је линија свакако“, каже Сара за „Време“
На извоз ружних речи, ал је најчешћа мито
Извод из матичне је изрод
Град на реци, град на Ибру
Где лете меци, док се душе продају за ситно
Где мораш да кажеш деци – држава не чува никог
(Стихови песме – На мапи)
„Одрасла сам у Митровици и сваки њен метар је имао утицај на моје стваралаштво. Кад си клинац у таквој средини, навикнут си да се око тебе свакодневно дешава нешто лоше. А онда порастеш, упознаш људе из других градова, посетиш их и схватиш да то није баш нормално, да тако не треба да буде, да ти ништа лепо око себе ниси имао “, прича за „Време“ митровачка реперка Сара Кељановић
Њени стихови говоре о Србима на Косову и Метохији, о детињству, граду на Ибру, о суживоту са Албанцима, једноставно о преосталом животу Срба на Косову.
„Нико од нас не тражи да нас други жале већ да разумеју, да погледају мало у наш живот. Оно што се нама дешава дуги низ година, сад стиже свакога нажалост“, каже наша саговорница.
На њено стваралаштво, указује она, утицаја има све у шта гледа када се окрене око себе. „То је једино добро што је мени досадашња политика урадила – натерала ме је да добро преиспитам и видим ствари.“
Прљав је ваздух, ништа се не види од ужаса
Саосећање се ни на видику не оцртава
Заклањају га керови и ав ав држава
Сиђи са фотеље бре да клекнеш испред жртава
Деца су нацртала своје жеље за Божић
И већина су исте, да престану да се боје
Ти би да шаљеш Кобре, ми да сачувамо своје
Знамо ко треба да оде да би нам било боље
(Стихови песме – Густа магла)
Реалност косовских Срба – сурова и тешка
Кељановић каже да је реалност Срба са Косова сурова, тешка и бачена у други план.
„Најгоре је што се подразумева да буде таква. Живимо на међи ’ових и оних’, између страха и ишчекивања, између одбачености и одвајања. Једноставно у неизвесности.“
Додаје да човек на КиМ живи тако да не зна с које ће га стране „ударити“, нити зна шта може сутра да се деси. „Када ово кажем на глас доста људи не верује. Ипак, занимљиво је да ти исти не смеју да дођу код нас.“
Или, како је написала у једној песми: Београд ме мрзи, ал не сме за мном преко границе.
Њене комшије јој говоре да је храбра због тога што ради, а неки кажу да „није нормална“. „Танка је линија свакако“, наводи саговорница „Времена“.
Ипак, нада се да ће и њене комшије коначно устати и одабрати да не ћуте.
„Захвална сам свима који подржавају мој рад, али бих волела да сви као индивидуе урадимо што је више могуће за бољу будућност“, наглашава Кељановић.
Зашто реп?
Реп је за њу жанр који ништа не улепшава. А, то јој даје могућност да душом представи све што је тишти и то исприча „народним језиком“.
„Моја музика се неће пуштати у клубу, али ће сваког човека, који је чује, натерати да се запита: ’Како смо стигли довде и шта можемо да променимо да нам буде боље?’. А, знам да можемо много тога.“, указује Кељановић.
„Београдски синдикат“ објавио спот за нову песму: „Само вас гледамо“
Од својих стихова издвојила је стихове из песме „Густа магла“:
Србине, понашаш се лоше за време рата
Куће, виле, кола, паркинг, пос’о, добра плата.
А ми смо ти доказ да није све до пара,
Ево имамо и ланце, само што нису од злата
А, из песме „Нема назад“:
Ја идем ка њима да схватим их боље,
Ал’ вратим се брзо јер савест ми не да.
Да плачем нећу ал да питам морам
Ко су твоји и одакле ти је деда?
Ускоро ће објавити нове песме. „У плану ми је да причам истину“, каже Сара. „Да чувам традицију и образ и подсетим људе да смо још увек ту.“
Извор: Време
