Већина Ирачана тврди да се стање у земљи погоршало после инвазије предвођене Америком 2003. године, према новом истраживању јавног мњења
Анкета је објављена у време док се ова нафтом богата блискоисточна земља спрема обележи двадесетогодишњицу свргавања председника Садама Хусеина.
Галуп интернешенел, непрофитна глобална организација за испитивање јавног мњења, спровела је у фебруару 2023. године анкету лицем у лице у свих 18 губернија, међу национално репрезентативним узорком од 2.024 одраслих особа.
Упитани за тренутно стање Ирака у поређењу са периодом пре инвазије, 60 одсто испитаника рекло је да се оно погоршало, док је 40 одсто рекло да се поправило.
Ирачка арапска мањина шиита стекла је политичку власт после 2003. године, изазвавши незадовољство међу ирачким сунитима, Курдима и другим мањинским заједницама.
Ова фракционашка подела видна је и у анкети у којој већина сунита, око 54 одсто њих, верује да је живот био бољи под Садамом Хусеином.
Упркос овој суморној оцени, има и неких знакова напретка.
Тек сваки трећи испитаник описује стање у Ираку данас као „сиромашно“.
Кад је Галуп интернешенел завирио у архиву и потражио одговор на исто питање из 2003. године, открио је да су скоро двоје од троје Ирачана тврдили исто.
Четрдесетпетогодишњи човек који живи у покрајини Анбар рекао је анкетном тиму: „Тешко је одредити да ли се ситуација поправила или погоршала. Промене уносе наду и ми имамо обичај да заборављамо прошлост. Привреда се поправила, али су се производња и безбедност погоршали.“
САД су извршиле инвазију на Ирак 2003. године верујући да земља има „оружје за масовно уништење“ и да режим Садама Хусеина представља претњу по светску безбедност.
Али докази о постојању оружја за масовно уништење никада нису пронађени.
Уместо тога, рат је довео до смрти стотине хиљада Ирачана и трајне нестабилности у земљи.
Упркос оправдању САД-а, чини се да су многи Ирачани и даље скептични према правим мотивима за одлазак у рат.
Око 51 одсто Ирачана верује да су САД извршиле инвазију на Ирак да би украле њене ресурсе.
Овај сентимент најјачи је у југоисточним губернијама и покрајини Анбар, који су богати нафтом и гасом.
За то време, 29 одсто анкетираних верује да је циљ инвазије био да се сруши режим Садама Хусеина.
Други разлози, као што су интереси америчких војних предузимача, борба против тероризма и довођење демократије у Ирак, били су мање популарни избори.
Кад је отпочела инвазија предвођена Америком, на улице су изашле фракционашке паравојске.
Суседни Иран такође је нашао начин да се убаци, нарочито будући да су 60 одсто ирачке пипулације шиити, дуго тлачени под Садамом Хусеином.
После успона Исламске државе, која је наишла на подршку међу обесправљеним сунитима на северу, 2014. године је отпочела нова борба за душу Ирака.
Багдад је добио масовну војну подршку САД и савезника и Исламска држава је потиснута 2018. године.
Од тада се вратио привид стабилности.
Ирачани су подељени по питању будућности америчког учешћа у њиховој земљи, према овој анкети.
Број америчких војника достигао је рекордних 170.000 на врхунцу кампање 2007. године, а данас броји око 2.500 припадника.
Испитаници који живе у јужном делу Ирака подржавају моментално америчко повлачење, док они на северу, укључујући курдистански део Ирака, верују да је некакво америчко присуство неопходно.
Неких 75 одсто анкетираних ирачких шиита сматра да је долазак америчких коалиционих снага нешто лоше.
Они подржавају Русију као политичког и безбедносног савезника.
Имајући у виду блиске односе Техерана и Москве, ово не представља изненађење у изузетно нестабилном региону.
Економски гледано, Кина је појачала присуство на Блиском истоку иако је регион традиционално потпадао под америчко безбедносно окриље.
Пекинг је недавно најавио „детант“ између Ирана и Саудијске Арабије, где су пристали да наставе дипломатске везе.
Али будућност за младе је суморна – ово се највише очитава у Тишринском или Октобарском друштвеном покрету који је започео на улицама Багдада 2019. године и био брутално угушен.
И док 47 одсто анкетираних Ирачана жели да остане и изгради нову земљу, 25 одсто – или сваки четврти испитаник – жели да се одсели.
Неименована особа рекла је анкетарима: „Све већи број младих у Ираку, нарочито мушкарци који живе у Багдаду, види бољу будућност за себе ван земље.“
Анализа по старосним групама прича причу за себе.
Скоро сваки трећи Ирачанин старости између 18 и 24 године жели да напусти земљу – што је оштра осуда политичке класе земље и њених дугогодишњих проблема са корупцијом.
Али сложеност Ирака не може се свести на статистику.
За милионе Ирачана, протекле две деценије биле су обележене траумом и превирањима.
А опет се појављује нова генерација, која наслеђују терет прошлости истовремено се трудећи да за себе изгради бољу будућност.
И док је најмање 40 одсто ирачке популације млађе од 15 година, изгледа да ова млада генерација највише цени економску сигурност и прилике за запослење, истовремено жудећи за миром и стабилношћу.
Они се надају да ће ирачки лидери и међународни савезници дорасти том задатку.
Извор: Џилијен Џаџ/bbc
