Највећа инфлација у Њемачкој забиљежена у посљедње три деценије притиснула је Европску централну банку (ЕЦБ) да пооштри изузетно лабаву монетарну политику, пишу свјетски медији.
Рекордан ниво инфлације
Њемачке потрошачке цијене у новембру су достигле 29-годишњи максимум, пошто све већи трошкови енергије и уска грла у ланцима снабдијевања оптерец́ују водец́у европску економију, пише агенција Франс прес.
Прелиминарни подаци објављени у понедељак, 29. новембра, показују да је годишња стопа инфлације порасла на 5,2 одсто – убрзавајући се пети мјесец заредом – што је дјелимично изазвано скоком цијена енергената од 22 одсто, саопштила је њемачка агенција за статистику Дестатис.
Већа потражња након ублажавања мјера ограничења због корона вируса подигла је, наглашава АФП, цијене енергената и довела до несташице кључних сировина и радне снаге широм свијета.
Њемачка централна банка Бундесбанк саопштила је почетком новембра да би инфлација у земљи ове године могла да порасте на нешто мање од шест одсто, док поједини економисти вјерују да ће децембарска инфлација имати нови рекорд од поновног уједињења Њемачке.
Ројтерс наглашава да рекордан ниво инфлације потрошачких цијена у Њемачкој – посљедњи пут забиљежен у јуну 1992. – повећава притисак на Европску централну банку да пооштри своју ултралабаву монетарну политику.
Чланица одбора ЕЦБ-а Изабел Шнабел рекла је за њемачку телевизију ЗДФ да пораст није био изненађење те да вјерује да је инфлација достигла врхунац у новембру, што значи да би било преурањено подизати стопе изнад циљаних два одсто јер ће се повећање цијена вјероватно постепено успоравати сљедеће године.
„Иако ће стопе инфлације остати на релативно високом нивоу у предстојећим мјесецима, тренд пада би требао бити видљив „, рекао је аналитичар ВП Банке Томас Гицел додајући да ће ЕЦБ мирно реаговати на најновије податке. „Ако не буде учинака другог круга, циљ ЕЦБ-а од два одсто требао би бити поновно постигнут до средине 2022.“, казао је.
Опирање ЕЦБ
Годишњи раст цијена је највећи у посљедње три деценије и премашио је очекивања већине економиста, али се Европска централна банка опире позивима да пооштри монетарну политику уз тврдњу да је раст инфлације привремен, указује Фајненшл тајмс.
Несталне цијене су осјетљива тема у земљи у којој је однос људи према новцу још увијек под великим утиском хиперинфлације из 1920-их и 1940-их која је уништила уштеђевину вец́ине Нијемаца. Међутим, додаје лондонски лист, ЕЦБ је покушала да смири забринутост због раста цијена рекавши да ће доста једнократних узрока инфлације нестати сљедеће године.
На то указује неколико фактора, међу којима и ограничења која су најављена овог мјесеца да обуздају рекордан пораст случајева корона вируса која би могла да смање потрошњу и потрошачке цијене.
Предсједница ЕЦБ Кристин Лагард рекла је прошле неђеље да би пооштравање монетарне политике као одговор на тренутни пораст инфлацијебило „погрешно“, предвиђајући да ц́е притисци на цијене изблиједити до тренутка када такве мјере ступе на снагу 18 мјесеци касније.
Њемачка није сама у суочавању са растуц́ом инфлацијом, истиче лондонски лист додајући да су цијене у Белгији порасле за 5,6 одсто овог мјесеца, док су шпанске потрошачке цијене, према подацима објављеним 29. новембра, порасле за 5,6 одсто — такођер најбржим темпом од 1992.
Раст инфлације у еурозони
Агенција за статистику ЕУ извијестила је у уторак, 30. новембра да је инфлација у еурозони порасла на највиши ниво од увођења заједничке валуте, достигавши дупло више од циља Европске централне банке од два одсто, написао је Политико.
Еуростат је саопштио да је годишња инфлација у 19 земаља које користе еуро у новембру достигла 4,9 одсто, у односу на 4,1 одсто у октобру. То је, наглашава бриселски портал, знатно изнад онога што је вец́ина аналитичара очекивала.
Оно што многе економисте све више брине је базна инфлација, која искључује промјенљиве факторе као што су цијене хране, алкохола, духана и енергената. Она је скочила с два на 2,6 одсто, што сугерише да би инфлација заправо могла спорије да пада.
Овакав развој догађаја понудио је аргумент дијелу Управног савјета ЕЦБ-а који страхује да би инфлација могла бити упорнија него што се претпоставља. Стога би, оцјењује Политико, Европска централна банка требало да, барем у блиској будућности, ревидира своје пројекције инфлације навише на свом предстојећем састанку у децембру.
У нормалним околностима, како истиче Асошиејтид прес, рекордна годишња стопа инфлације вјероватно би извршила притисак на Европску централну банку да почне да размишља о изгледима за подизање своје главне каматне стопе.
Међутим, недавно откриће омикрона, новог соја корона вируса, проузроковало је неизвјесност у вези с глобалним економским перспективама и као резултат тога, очекује се да ц́е се централне банке широм свијета суздржати од великих промјена политике у скорије вријеме.
Недостатак смјерница
Запосленици њемачких савезних држава добили су крајем новембра повишицу од 2,8 посто и једнократну исплату без пореза од 1.300 еура, у договору који ће у коначници покрити готово 3,5 милиона људи. У међувремену, нова влада Олафа Шолца планира подићи минималну плату у земљи за 12 еура до краја сљедеће године. Оба потеза би могла имати тешко занемариве посљедице, оцјењује Блумберг.
Један од разлога зашто су званичници успјели класифицирати тренутни скок инфлације као „привремени“ је тај што се секундарни учинци до сада нису успјели остварити. Међутим, њемачко Вијеће економских савјетника и национални таблоид Билд издали су упозорења о изнимно лабавој монетарној политици.
Централна банка треба да буде транспарентнија у описивању свог изласка из монетарних стимуланса, казао је члан владиног Вијећа економских савјетника Фолкер Виланд тврдећи да би искључивање прекида негативних каматних стопа сљедец́е године могло бити грешка, написао је Блумберг у другом тексту.
Он сматра да би ЕЦБ требало да каже тржишту када би стопе могле да порасту, односно да би требало размотрити израду пројекција каматних стопа сличних онима које објављују америчке Федералне резерве чије најновије ажурирање из септембра показује да се трошкови задуживања у САД дугорочно смирују на 2,5 одсто.
Док су вец́е каматне стопе сљедец́е године у плану за САД, званичници ЕЦБ-а, тврде да је раст у еурозони „ван графикона“. Међутим, додаје Блумберг, у недостатку формализованих смјерница, инвеститори и даље кокетирају с том идејом.
Виланд сматра да би „квантитативни“ приступ преношењу намјера креатора политике могао помоц́и у рјешавању ове врсте спекулација. Иако би стопе инфлације могле пасти „веома брзо“ у наредним мјесецима, Виланд тврди да и даље постоје „ризици за раст“ у шта спадају дуготрајна уска грла у снабдијевању, пораст плата и обилна понуда новца и кредита.
Извор: Радио Слободна Европа
