Никола Јокић не игра за Србију – и шта ћемо сад?
27. јул, 2023.
БиХ ула­зи у мир­ни­је по­ли­тич­ке во­де
27. јул, 2023.
Прикажи све

Илон Маск, стечајни управник суперћелијских олуја

Илон Маск, (Фото: Архива)

После 17 година, Илон Маск је променио лого Твитера и убио “птицу ругалицу“. Та промена је клизав терен, а највеће светске компаније то раде екстремно пажљиво, на пример “БМВ“ 2020. године. Том Мортон, глобални стратегијски директор у адвертајзинг агенцији R/GA каже да то што је Маск урадио нема никакве везе ни са корисницима, ни са оглашивачима, већ са тиме да је Твитер његово лично власништво. “Освојио је замак, сада је окачио заставу“, сматра Мортон. Један од највећих маркетиншких стручњака, Филип Котлер, сматра да компанија не би требало да почиње од идентитета бренда, него од једноставног питања – која је његова сврха.

Илон Маск, стечајни управник суперћелијских олуја

Сврха бренда одговара на питање који посао бренд обећава да ће обавити за купца“, каже Котлер.

У случају Eкса, да не кажем Твитера, што је и раније обећавао Илон Маск, а недавно обзнанила директорка компаније, Линда Јакарино – то је будуће стање неограничене интерактивности – усредсређено на аудио, видео, размену порука, плаћање/банкарство. Шта друго него нови Гугл?

Тиме ће, каже некадашња директорка за рекламирање Ен-Би-Си Јуниверзалa, створити глобално тржиште за идеје, робу, услуге и могућности.

“Помоћу вештачке интелигенције, Екс ће нас све повезати на начине које тек почињемо да замишљамо“, наглашава Јакаринова.

Једна апликација да влада свиме. Слично као и кинески Вичет, апликација за размену порука, плаћања, куповину, доставу…

Идеја о томе, очигледно није нова, и Фејсбук је покушавао да што више и што дуже задржи кориснике, па је тако омогућио на пример marketplace, продају на страницама, Гугл knowledge panel, оно на шта наиђемо са десне стране екрана када трагамо за неким појмом.

Али, шта хоће Илон Маск. С једне стране можда да се ратосиља “наслеђа“ које Твитер несумњиво има, оног негативног, на коме се без задршке вређа, критикује, таласа, где свако има мишљење или воајерски чита туђа, а с друге стране, да представу о једној апликацији која може све, повеже са истим оним осећањима или асоцијацијама које потрошачи имају када помисле на Спејс Екс, на Теслу, на Пејпал – можемо да вас одбацимо у свемир, имамо најбољи (најпрепознатљивији) електрични аутомобил на свету, на три клика региструјеш продавницу и решиш проблем уплате преко интернета, наши сателити круже небом и опскрбљују људе интернетом.

Такође, питање је не само, да ли је „забадање заставе“ само играчка, по Форбсу поново најбогатијег човека на свету, него шта тај „нови“ Твитер може да уради са Теслом и каква би та повезаност могла да буде.

А могуће је, сасвим, да сведочимо идеји не само о апликацији за све и сваког, јер није нова, него о рађању новог интернета.

Уместо једног, отвореног, широког, неограниченог, више затворених, мањих, безбедносно не толико пропустљивих протокола, јер та подељеност или подвојеност друштава је, чини се, све очигледнија, а на Твитеру буја.

На крају, зар тих фамозних осам долара за плави беџ не показује колико, заправо, кошта наш идентитет, и то само на једној од платформи. Довољно поштено да се зна. Идентитет, као и бренд, има вредност по себи, нешто кошта, иако Твитер са тим има и озбиљних промашаја.  Ипак, трансформација глобалног трга, на коју се толико позива Маск, али и Линда Јакарино, није ништа друго до стављање покретног крова, да, за почетак, не прокишњава кад налети невреме. А ту ће, и безбедност и подаци и оглашивачи, имати важну, ако не и пресудну улогу.

То, ипак, још увек није глобални трг, јер не купујемо, немамо мењачницу, пекару, цвећару, за сада је само кафана. Ко, међутим, гарантује да Маску неће да падне на памет да направи нови браузер, као Хром, или купи претраживач Duck Duck Go, на пример.

Потрошач није идиот, он је твоја жена“

Ту дефиницију Дејвида Огилвија, гуруа оглашавања, сигурно знају и Илон Маск и нова директорка. Али, важније од свега, је што знају да са овог садашњег трга, “потрошачи“, дакле сви ми који радо користимо Твитер, немамо где да одемо. Макар за сада.

„Демонтирање птице ругалице“

Threadsиако личи на Твитер, је само још један од покушаја Закерберга, не и једини, да туђом идејом задржи потрошаче још више на једној од платформи и заради још више. Сетимо се Снепчета и кратке видео форме.

Међутим, Threads је, ништа друго до једна обезличена “провокација“, која никакве везе са иновативношћу нема, хвата кориснике за “гушу“ (не може да се деинсталира или обрише налог, осим ако не избришемо и Инстаграм), непрегледна је, макар мени, за причање прича солидно лоша… Да не набрајамо даље. Једноставно није то то.

Мастодон, искрено, делује још неозбиљније. BlueSky social Џека Дорсија, једног од оснивача Твитераапликација заснована на блокчејну и децентрализованом протоколу, за сада још не показује пун потенцијал.

Екс, или било, па прошло

Да је Умберто Еко жив, могуће је да би и у случају Твитера написао да “имена само гола имамо“. А имена, макар у случају брендова, значе, много више, него што би се дало видети на први поглед. Да није тако, да ли бисмо “кока-колу“ пили на исти начин на који бисмо пили само “колу“ по врелом дану.

Семиотички, знаковно, ако се погледа Екс и свеукупни лого кровног бренда, врло лако можемо да се доведе у везу са Витрувијевим човеком, чувеним Леонардовим цртежом под називом “Пропорције људског тела према Витрувију“. Те идеалне пропорције и тај људски покрет, екстремитети, руке и ноге раширени у облику латиничног икс („X“) није само представа, него и архетип, колективна жеља за одмицањем и ко зна чега све не.

Велики проблем, ипак, може да буде и то што је Твитер, такав какав јесте, већ део идентитета једне групе или једне јавности на интернету, и то много утицајнији, него што, за сада, има правих корисника. Зато је и једно од питања, такође, шта ако се то промени и да ли ће Твитер добијањем или привлачењем незадовољних корисника неке друге мреже моћи да добије на позитивности, на позитивним асоцијацијама и тако проширује базу. Да ли ће неко желети да каже: „Немам Твитер и желим да га имам“, или је са тим готова ствар, чак и ако постане „апликација за све“.

Ипак, будимо искрени, колико смо пута само помислили да нам треба још једна мрежа, јер су све “израубоване“ и да бисмо да негде још даље одемо. У случају Илона Маска, све што је било више не важи, све је „екс“ – не постоји старо, јер је сада ново и плаћање, вожња на батерије, приватни превозник за свемир.

Слично као и са приватизацијом домаћих фирми, она је већ одавно постала део колективног несвесног.

Суперћелијска олуја

Објашњавајући шта су суперћелијске олује, проф. др Зорица Подрашчанин са Департмана за физику, новосадског Природно-математичког факултета каже да је реч о појавама много већим од појединачних ћелија.

“За разлику од појединачних ћелија, суперћелија има једну струју усмерену навише и две струје усмерене наниже. Промене у правцу ветра у нижим и вишим слојевима ове структуре су јако велике и раздвајају струју која се креће навише и струје које се крећу наниже“, објашњава Подрашчанинова.

То, каже, омогућава суперћелији да стално развија снажну и издржљиву струју усмерену навише. А то је, додаје, главни разлог зашто су суперћелије дуготрајне и интензивне. У случају Твитера, тај мучни развој ствари је све време у потенцијалу, једна ћелија иде за другом и прете да поруше све, али још се нису удружиле, иако никад не престаје да делује да ће прерасти у суперћелијску олују.

Откад је дошао на “власт“ Твитера, Маск се није либио да повлачи радикалне и у очима посматрача нерезонске потезе – од куповине, отпуштања директора, целих тимова, неплаћања кирија, штедње пара, па све до последњег, за многе “лудачког“ и бесмисленог “убијања птице“.

Могуће је да је олуја почела, а да је ветар прво одувао баш птицу ругалицу.

Лого је ружан, заиста, али и ружно има своју естетику. А да ли ћемо престати да користимо Твитер због тога и да ли ће бити уништен, верујем, нема шансе. Иако ће, ако стварно жели да „влада свиме“, читаво руководство Твитера најпре морати да објасни шта подразумева под тим да ће Екс радити уз помоћ вештачке интелигенције и шта раде с нашим подацима, колико год они јефтини били.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *