Кружно кретање, мотив троугла и четвороугла, као умјетнички поступци на иконама најизраженије су представљени у композицији „Свете Тројице“, коју је у првој половини 15. вијека створио руски иконописац и монах Андреј Рубљов. Икона „Света Тројица“ се данас чува у Третјаковској галерији у Москви. Далеко је позната изван граница Русије као једна од најљепше представљених старозавјетних библијских сцена Гостопримства Аврамовог или Свете Тројице.
Због чега се издваја у односу на остале представе поменуте библијске сцене? Ово умјетничко дело се може анализирати на неколико нивоа, али је фокус нашег разматрања концетрисан на геометријске форме присутне у стварању једног средњовјековног умјетничког дјела.
Старозавјетна прича о Авраму и његовој жени Сари, њиховом гостољубљу према тројици путника који су представљали тројство Бога и предсказали им рођење сина Исака – била је изазов за средњовјековне сликаре.Андреј Рубљов је узео за основу византијску иконографску схему, али ју је подвргао поновном осмишљавању и створио на тај начин нешто сасвим ново и оригинално. На његовој икони три анђела се налазе у нечујном разговору, пред њима је свечана трпеза са чашом за причешће, све је сведено, али суштина није нарушена. Придржавајући се хришћанског теолошког учења, Рубљов је три фигуре идентичне у изразу повезао једним ритмом – кретањем у кругу, тј. кружним кретањем.
Познато је да је круг симбол вјечног трајања живота, хармоничне савршености, симбол неба и свијета. Круг се на тој икони образује у позама, покретима анђела, у нагибу њихових глава и руку; уписан је, такође, у невидљив осмоугаоник образован пресјецима постоља, пресјецима крила, конфигурацијом палате и горе. Тако се унутрашња геометрија сликања постепено спојила са геометријом поља иконе.
Стручњаци сматрају да није случајно што Света Тројица изазивају код посматрача асоцијацију на дјела античког умјетничког корпуса. Без сумње, Рубљов није видио оригинална античка дјела, али је могуће да је посредством литературе ранохришћанских и средњовјековних мислилаца и богослова могао да се упозна са учењима Платона или Питагоре и других античких филозофа и научника. Посматрајући представљену сцену Свете Тројице, уочавамо још један детаљ, а то је блага асиметрија. Рубљов је помјерио фигуру средњег анђела улијево од централне осе.
То је било генијално откриће јер је сликар на тај начин истакао флуидност цијеле сцене. У виду схеме троугао је постављен на површини стола да врх додирује врх главе анђела у средини. Једноставна геометријска форма нам говори да су троје у Једном и једно у Тројству а тиме се истиче важна хришћанска теолошка идеја. Уочљиве су и квадратне форме на икони. Колорит и симболика боја на икони такође дубље објашњавају теолошку мисао. Још у 16. вијеку представа Св. Тројице Андреја Рубљова добила је епитет „икона над иконама“, свакако и данас уважаван.
Извор: Етос
