Tokom Samita G20 u Nju Delhiju domaćin Narendra Modi potpisan je kao premijer Barata. Pošto se u transkripciji ovaj naziv piše Bharat, a u po svemu „raznolikoj“ Indiji razlikuju se i izgovori u zavisnosti od dijalekta ili jezika kojima lokalno stanovništvo govori, pretpostavka je da se može pojaviti i teška za izgovor verzija „Bharat“.
No, to je nevažno. Poenta je ovde sasvim drugačija. A kada je o poenti reč, onda se nameće pitanje: gde se izgubio naziv Indija?
Odličan markentiški potez
Posmatrano sa stanovišta marketinga i odnosa sa javnošću Modijev potez bio je odličan. Nije bilo bolje prilike i boljeg načina da aktualizuje ovu temu u globalnim razmerama.
U svetu se za Barat ne zna, dok se za Indiju zna, taj naziv je već postao svojevrsni brend. Modiju će ovaj potez sigurno doneti određene benefite i na unutrašnjem planu, pošto je iskoristio šansu da popularizuje svoju ideju.
Njegovo zalaganje da se naziv države u međunarodnoj korespondenciji promeni iz Indija u Barat traje već neko vreme. Nesumnjivo, otpor postoji i u samoj zemlji, pa su tako odbacivanje pojma Indija poslanici opozicione (ali i legendarne) Kongresne partije opisali kao „budalaštinu“. Inače, kada je reč o ustavu, u najvišem pravnom aktu koriste se oba naziva: i Barat i Indija. Iako je danas jasno da se sa Barat označava ime jedne države, postoji nekoliko verzija o poreklu ovog termina.
Poreklo „novog“ imena
Najuverljivije objašnjenje je da na sanskritu barat znači „održavanje“ iz čega se kasnijim analogijama došlo i do „države“. To je i ime legendarnog kralja, sina Dušjanta i Šakuntale koji je upravljao jednim delom „potkontinenta“. U simboličkom smislu barat je i prosvetljenje ili traganje za svetlošću, žudnja za znanjem. Opet na sanskirtu, ba (ili u transkripciji može biti i bha) je znanje ili svetlost, a sa rat se označavaju traganje, odanost, posvećenost.
Inače, u praksi je, pored navedena dva u opticaju i treći pojam – Hindustan ili „zemlja Hindusa“. Ipak, rukovodstvo vladajuće partije BDŽP insistira na Baratu. Oni to povezuju sa „hiljadugodišnjom tradicijom“, kada se država tako i nazivala, mada su ove tvrdnje koliko tačne, toliko i sumnjive.
U početku se naziv Barat odnosio na zapadni deo doline Ganga, a kasnije se protokom vremena širio i na ostale delove poluostrva. Da li se to proširilo baš svuda i u istoj meri, koliko se to može odnositi na granice današnje Indije, to je sve teško razlučiti. Ideja baratavasre, koja se može pronaći u spisima starim 2.000 godina, raširila se i dolinom Inda područjem današnjeg Pakistana, ali i istočno obalama Bengalskog zaliva ka teritorijama Bangladeša, Mjanmara, sve do Malezije, Tajlanda i Indonezije. Može li to probuditi neke neprijatne asocijacije?
Zašto se traži promena imena?
Insistiranje na promeni imena države obrazlaže se time da je reč Indija „simbol kolonijalnog ropstva“. I to što za Indiju bukvalno svi u svetu znaju, i što je to svojevrstan brend, i što se tako često označava čitava jedna civilizacija, manje je važno od „simbola kolonijalnog ropstva“.
Želja da se sa kolonijalizmom završi po svaku cenu, da se i u simboličkom smislu napravi razlika između perioda samostalnosti i suverenosti sa jedne, i perioda okupacije i podjarmljenosti sa druge strane nije „indijski izum“. Šri Lanka je odbacila stari naziv Cejlon, Burma je preimenovana u Mjanmar, Esvatini nije više Svazilend, namesto Sijama „došao“ je Tajland, Burkina Faso bila je Gornja Volta, Benin se zvao Dahomej, a Kambodža – Kampučija. I tu nije kraj.
Prosečni Evropljani to najčešće ne shvataju, uostalom kolonizatori su sve učinili da se to istorijsko razdoblje predstavi kao daleka prošlost kojom se ne treba opterećivati, tek kod onih zajednica koje su bile kolonizovane ta tema je i dalje aktuelna, u raspravama oko tog pitanja dobijaju se i gube glasovi, formulišu politike, organizuju kampanje.
Kolonijalizam je iza sebe ostavio stravične i dramatične posledice, tolike da je taj proces dugoročno uticao i na svest, identitet i samopouzdanje čitavih naroda.
Globalno buđenje nezapadnog dela sveta, a zatim i funkcionalno organizovanje ključnih aktera u tom bloku u međunarodne inicijative uticali su da se o procesu kolonizacije i njenim posledicama opet počne glasno govoriti. Ovoga puta drugačijim tonom i iz drugačije perspektive. Jer, oni koji su bili nekada kolonijalizovani u promenjenim međunarodnim okolnostima nastupaju sa više samopouzdanja, u traganju za sopstvenim identitetom „otkrivaju“ da su baštinili brojne tradicije i pre dolaska kolonizatora, menjaju svest o tome šta mogu i dokle smeju.
Uticaj na međunarodne okvire
Kampanja za promenu imena Indije u Barat, iako se danas čini kao isključivo unutrašnja stvar indijske politike, već koliko sutra može postati značajna i u širim međunarodnim odkvirima.
Indija nije bilo koja zemlja, prema svojim potencijalima vojne, političke i ekonomske moći svakako je među pet najvećih u svetu, a promena imena države, iako je takvih slučajeva bilo u novijoj istoriji, ipak se ne dešavaju svaki dan.
Zato će ova inicijativa otvoriti i temu razloga za promenu imena, a samim tim i diskusiju o posledicama kolonijalizma, ili kako Narendra Modi podvlači „kolonijalnog ropstva“.
Rasprava o kolonijalizmu ni izbliza nije zaključena, niti se taj period može kategorizovati kao daleka prošlost kojom se ne treba opterećivati. Učesnicima Samita G20 u Nju Delhiju to je postalo jasno kada su na zvaničnim pozivnicima umesto Indija videli naziv Barat!
Izvor: Dušan Proroković/sputnikportal.rs
