Желимо ли живјети боље?
Међутим, када испитамо доминантне особине друштва у БиХ, могуће је извести седам доказа који обарају ту претпоставку. Има нешто скоро мистично у животном стилу већине бх. грађана.
Број седам има своју митску повијест: хриршћанство тврди да је Бог створио земљу за седам дана, говори се о седам смртних гријехова; ислам и јудаизм говоре о седам небеса. У Босни и Херцеговини можемо говорити о седам стања друштвеног духа због којих нам је овако како нам је. Ови докази су изведени из друштвене праксе. Прва три доказа спадају у сферу политичког мишљења:
1. «Добро је, само нек не пуца!» – Мир се у БиХ схвата као одсуство рата. Све док те неко не убија, или тебе не тјера да убијаш – живот је добар. Мир се не схвата као напредак, креативност и инвентивност. Мир се схвата искључиво као одсуство физичке принуде.
2. «Издржао је Мујо и горе!» – Овај прицип херојства у трпњи обезбјеђује да нема жеље за било каквим индивидуалним или друштвеним напретком. Kапацитет Мује да трпи је неограничен.
3. «Не таласај» – Уколико неки појединац и пожели да акцијом проведе промјену, активира се друштвени принцип «не таласај». Друштвено окружење се обрушава на појединца, демонтира његову или њену акцију која води промјени и тежи да појединца врати у медиокритетску раван познату под именом «Добро јутро, чаршијо, на све четири стране».
Слиједећи доказ припада сфери духовности:
4. «Ако бог да» – Примјена узречице «ако бог да» у свакодневном језику попримила је размјере пандемије. «Ако бог да» покрива све од економског просперитета до секса. Полагање испита на факултету, заказана кафа за сутра поподне, политички напредак, спортска кладионица, изградња ауто-пута – заправо све – зависи од божије воље.
Овај комотни детерминизам ослобађа одговорности за било коју акцију. Све је у божјим рукама, па тако нема потребе за било каквим планом, структуром, или, не дај боже, залагањем. Пребацујући на Бога да се брине да ли ће им загорјети ручак, да ли ће им дијете постати наркоман или да ли ће влада повећати порез, Босанци и Херцеговци су успјешно скинули са себе сваку одговорност за властити живот.
Слиједећа два доказа су из домена економског развоја:
5. «Не могу они мене мало платит колико ја могу мало радит.» – Ова древна босанско-херцеговачка изрека описује економску мудрост становника једне од три најсиромашније земље Европе. Није познато да се оваква економска мисао појављује и у једном другом свјетском језику, осим у босанском, српском и хрватском.
6. «Немам ја времена да радим» – Модерна бизснис мисао у БиХ биљежи још један допринос свјетским економским теоријама. Овај мисаони дијамант, који трансцендира логику и физику, успјешно девастира сваку до сада познату економску доктрину. Принцип «Немам ја времена да радим» настао је крајем 20. стољећа у БиХ као прогресивни бх. поглед на транзицију ка слободном тржишту. У свакодневној пракси очитује се у и у слиједећим формулама: «Дај мени и дај одмах!», «Паре долазе саме, само треба сконтат како!» и «Превише сам ја паметан/а да бих радио/ла.»
Седми доказ је из домена физике и ослања се на Општу теорију релативности:
7. «Ма» – Почетак реченице са «Ма, …» омогућава досљедно рушење сваког структуираног напора . «Ма,..» обезврјеђује сваки рад, одлуку, сваки конструктивни покушај и сваки изниман резултат. «Ма, дај, шта он има докторират, а ја ишо с њим у школу?»; «Ма, хајде попи, ба, јаро!» (нпр. упућено лијеченом алкохоличару); «Ма, не могу се ја њој замјерат…», и многи други примјери увијек су у функцији релативизиања сваког индивидуалног или колективног напора. Ријеч «Ма» је ријеч-злочинац и морала би бити стављена изван закона.
Жалосно је што Европа никако да прихвати фаталну привлачност ових седам ступњева духовног развитка у БиХ. То је иста она Европа која ради од јутра до мрака, а и викендом, та анти-нерадничка, рационална, боснофобична Европа! Та Европа која његује своју демократију, своју науку и умјетност, која има ауто-путове, паркове, базене и спортска игралишта. Ми у такву Европу нећемо!
Извор: 6yka
