Реплика кожне јакне Џонија Ли Милера коју је носио у филму Хакери из 1995. године и данас се продаје на Интернету, а прошло је од филма скоро тридесет година. Иако је филм базиран на технологији, компјутерима и опреми, тај филм не застаријева. И даље је популаран. Можда је томе допринио и фантастичан соундтрацк, албум са кога су све пјесме постали апсолутни хитови који се и дан данас слушају.
Plastico, The Prodigy, Orbital, Underworld, Stereo MCs, Carl Coxx Leftfield, само су неки од бендова који су дио тог соундтрацк-а. Колико је тек након тог филма било фризура попут оне кратке што је носила Анђелина Џоли, кратко да краће не може. ”Hack the Planet” била је узречица и испос многих њаннабе хакера који су имали своје профиле и странице. Све због филма који је ремек ђело хацк културе.
Већ неколико година, отимање података постала је свакодневица. Нападају се институције, медији, појединци, све архиве које су иоле драгоцјене. Откуп се плаћа обично у криптовалутама или тако да се не може ући у траг. Све је напредовало у односу на филм Хакери и то доба. Много људи што имају мале бизнисе који функционишу преко Инстаграма били су жртве хакера који су им отимали профиле и наравно враћали им у руке тек кад уплате неколико хиљада еура. И сви се пазе. Добро се пазе. Озбиљне паре се улажу у сајбер безбједност. Озбиљне државе и озбиљне фирме. Има и оних који се воде идејом: “Неће нас”. Хоће изгледа, хоће све.
Да ли зног политике, пара или као у филму Хакери због зезања и пренковања, али баш сви могу бити мета. Зато на одговорним позицијама и у таквим пипавим системима не смију бити дилетанти и људи који ће олако ући у кореспонденцију са хакерима, јер кад се такав проблем деси, или платиш и ћутиш или доведеш некога ко стварно може да ти ријеши проблем. Нема много паметовања, јер у супротном испаднеш много глуп.
Плејдедовати, то је паметно некад. Ружна је ријеч, али ми немамо једну која објашњава све, већ кажемо “правити се мртав”. Кажу да има Индијаца који су мајстори заната, враћају људима податке за мале паре. Али и то је мач са двије оштрице. Било би неозбиљно да се држава која има грб, заставу, химну и парламент јавља неким можда клинцима који ће је избавити из хакерске замке. Вријеме које долази не тражи мишићаве браниоце, тражи паметне људе који знају што раде, а чини се да ми такве нисмо његовали, чак смо их ниподаштавали. А њихово вријеме је дошло, ИТ-јевци су најплаћенији, овако или онако.
Ђуро Радосавовић
Извор: Вијести
