Уважени ефендија Рифат Фејзић наравно да није фашиста попут Османа Растодера, вође Муслиманских милиција које су учествовале у гушењу Тринаестојулског устанка и збрисале Велику из списка живих.
Изјава ефендије: „Ако је Дража антифашиста, онда сам ја фашиста“ није однос ефендије према Михаиловићу већ према Милу Ђукановићу јер без стила и смисла учествује у ововременим медијским хајкама да би вратио режим који је заувијек пао 30. августа 2020. године.
Тај режим је немогуће вратити, он је пукао за сва времена.
Зато би љепше и сврсисходније било да се наш добри ефендија Фејзић одреди према Осману Растодеру, човјеку из народа којем сам припада, а који је био генератор међувјерског сукоба православног и муслиманског народа у Црној Гори.
Осман Растодер и њему слични су 1941. године били заступници почетка те непотребне спирале зла, њени утемељивачи и јари промотери.
Да се разумијемо, режим Ђукановића је 2020. године, зарад опстанка на власти, био спреман да у конфликт против православних Срба и Црногораца свом силом гурне Бошњаке и апарат државне власти који је тада држао под контролом.
Гдје је тада био ефендија Фејзић да закочи негативни пројекат који би Црну Гору изгорио?
Поштеније би било да ефендија Фејзић каже да је тада био за такву варијанту Ђукановића, а још коректније да предочи шта је очекивао као резултат те „приче“!
Разумна процјена је да би Ђукановић у том конфликту изгорио и Бошњаке и апарат државне силе.
И шта онда?
Ми живимо у планетарно кризним временима гдје су конфликне личности, попут Ђукановића, непожељне да учествују у власти у било ком облику.
А народ региструје ко Монструму помаже да и даље клеца и падне „лицем у блато“ на алавом и безобразном путу ка немогућим циљевима.
Ефендија Фејзић је млад човјек који није видио, којем је промакло да су режим Ђукановића срушили већински православни Црногорци и Срби, уз помоћ истакнутих и добрих припадника других народа и религија.
Тај дивни гест им неће бити никад заборављен јер је он за вјечно поштовање .
Извор: Војин Грубач/Фејсбук
