Пише: Горазд Коцијанчић
Превод са словеначког: Милосав Гудовић
Тајна оваплоћења Логоса у себи скрива значење свих светописамских загонетки и праузора; у себи скрива и знање о свим појавним створеним бићима. Ко је спознао тајну Крста и Гроба, спознао је смислове тих ствари. А ко је био упућен у тајну неизрециве моћи васкрсења, спознао је сврху ради које је Бог свим стварима подарио постојање.
Поглавља о теологији и икономији очовечења, PG XC, 1108a–b
(по химничној еклоги брата Максима из атоског манастира Симонопетра)
Часни оче Максиме, ти што стамено се држаше тешког и уског пута.
Животом и смрћу прослави врт Гетсимански, космичку тајну зноја што капље као крв, изабрану немоћ Надсушног. Алилуја.
Велики Максиме, обзнанитељу очовеченог Логоса, по деловању и сазрцању примио си сав слап Мудрости и у себи показао надбројивост Бога, који се оваплоћује и у свим врлинама смртника. Алилуја.
Весели се, Максиме, исповедниче непоколебљивог уздања, заштитниче свих који су у невољи и које гоне. Ко испије воловску крв, умах умре. Та крв значи јарост. Ти си је испљунуо из љубави према свима, њу – образ смисла. Свети оче, мотриоче будућег века, ког си и сада досегао, прими хвалу и славослов од нас, што у времену штујемо побожно обзнану Твоју. Алилуја.
Свети Максиме, језици безбожника против тебе беху немоћни, ти учаше нас како да се без узмака клањамо Истини – Исусу, савршеном Богу и савршеном човеку, у оба суштаства истоветноме, и како да са страхом славимо два дејства Његова и две воље Његове. Алилуја.
Богомудри Максиме, ти што прекрати своје ћутање, али не прекрати ни̑ти тишине. Беше осамљен ко пустињски пеликан, док у славу надбројне Тројице, коју си одано исповедао, побожно не испусти одважну душу. Алилуја.
Максиме, славо Цркве, из љубави према оцима богомудрим појаснио си нам тајанствене изреке њихове, јер си у њима, ко у сузама, пре но потеку, препознавао знамења надбесконачног Бога, своје једине љубави. Наше застрашујуће боли заступништвом својим ублажи. Алилуја.
Сад се у мировању вечном крећеш, свети Максиме, по бескрајима тројичних океанâ. Спаси нас од демона, што нас овде опкољавају, оче свеблажени, јер и сад си наш водич по немирном мору живота. Истину си љубио више од бића. Зато спаси нâс, који те побожно славимо, из валова злих мисли што нас без предаха прате. Алилуја.
Подражаваше Мојсија, богоизразитељу, и растргавши застор свег чулног откри нам смислове ствари, скривене у дубинама невидљивим, погрузивши се затим у мрак потоњи, познавши Бога недокучивог, и спознат поставши, ко у Богу бог.
Моли Га, Максиме, за душе наше. Алилуја.
Извор: Горазд Коцијанчић: ОД ТАЛЕСА ДО ТЕБЕ,
Апокрифна историја европске философије, Библос бук, Београд, 2024.
