Пише: Гидеон Леви
Народ који чини геноцид не може да пева. Свет који гледа народ како врши геноцид не може певати с њим. Нити може да прихвати да такав народ жели да настави с певањем као да се ништа није догодило. Чињеница да Израел уопште помишља да на врхунцу геноцида у Гази учествује на певачком такмичењу, са шљокицама и светлосним ефектима, док његови војници немилосрдно убијају и уништавају, сведочи о његовом моралном банкроту. Израел је морао сам да схвати да за њега нема места ни на каквој међународној прослави. Да је понизно погнуо главу и сам се повукао са Евровизије више би сачувао достојанство него што се разбацује оптужбама за антисемитизам против целог света, као да је свет тај који врши покољ по Гази, а не израелска војска.
Евровизија је музичко такмичење радиодифузних корпорација у Европи, на које је Израел ушао као и на друге европске догађаје у областима науке, спорта и уметности, захваљујући посебном односу Европе. Недеља задовољстава и музике, па и довољно уметности за љубитеље овог жанра. Такмичење се сматра аполитичним, али су 2022. године организатори одлучили да избаце Русију због инвазије на Украјину.
Одлука је у то време прихваћена као нешто што се подразумева. Нико се тада није жалио на „русомрзитеље“. Јер ко жели да игра казачок са младим људима које су послали они што гранатирају стамбене зграде у Кијеву? Русија не учествује на Евровизији, то је и заслужила. Елиминација није била политички корак, већ етички. Израел тада није загрмео на свет.
По бруталности и геноцидним делима, инвазија Израела на Газу далеко превазилази сурову и криминалну руску инвазију на Украјину. Ако погледамо, на пример, број убијене деце – индекс који показује степен варварства – у Украјини је убијено 659 деце у току три и по године рата, а у Гази више од 18 хиљада за две године.
Да ли се уопште треба питати има ли држава која убија на хиљаде деце право да учествује на било којој међународној прослави? О чему говорите када говорите о антисемитизму у овом контексту? Само филосемитизам и љубав према Израелу су му омогућили да уопште буде део тог такмичења. Ни тада му тамо није било место.
Израелци се претварају да су увређени. Глупи медији им говоре да нас сви мрзе због муслимана у Европи. То је лакше прогутати, иако је апсолутна лаж. Европа нас мрзи због деце коју Израел убија у Појасу Газе, а не због муслиманских емиграната. Нема савесне особе на свету која је изложена сликама ужаса из Газе а да не презире оне који чине те злочине.
Насупрот Израелцима које њихови слепи медији штите од њих самих, свет види и не може више да ћути. То није право света, већ његова обавеза. Може се бити попустљив према руском народу због диктатуре у којој живи, али нема попуста за оне који тврде да су демократија. Влада Израела представља народ, а рат у Гази је прихватљив већини. Чињеница је да већина иде у тај рат са радошћу или слепом послушношћу; већину није брига за геноцид, само нек се отети врате. Да није њих, овде не би било демонстрација.
Заслужујемо оштрију казну од ове, још више откако је у граду Гази почела фаза апсолутног лудила. То не би била мржња према Израелу: тако изгледа правда. Са крвљу на рукама, Израел не би требало ни да покушава да буде примљен у клуб који прихвата такве криминалце. Играти у мају 2026. у сали „Stadthalle“ у Бечу на крви етнички очишћене и уништене Газе? Срамота је за Европу што се само пет земаља до сада успротивило учешћу Израела. Израел не заслужује да буде тамо.
Извор: Haaretz
Превод: Алма Ферхат/Пешчаник
