Kina je u šangajskom brodogradilištu porinula svoj treći i do sada najnapredniji nosač aviona „Fudžijan“ – ratni brod koji je u potpunosti projektovan i napravljen u zemlji, opremljen elektromagnetnim katapultom za lansiranje i hidrauličnom užadi za zaustavljanje letelica. Prema procenama vojnih analitičara, „Fudžijan“ je najveći i najmoderniji nosač aviona izgrađen van Sjedinjenih Država.
Novi kineski nosač aviona „Fudžijan“, koji je u Šangaju porinut uz konfete, pirotehniku i vodene lukove, dug je oko 320 metara i istiskivaće blizu 100.000 tona vode.
Opremljen je elektromagnetnim katapultom za lansiranje letelica, što znači da će poletno-sletna staza biti kraća tako da će na palubu moći da se smesti više letelica.
To je najveći nosač u sastavu kineske mornarice i prvi sa katapultom, budući da postojeća plovila tog tipa u naoružanju Narodne Republike, „Liaoning“ i Šandong“, imaju „odskočnu dasku“ – nagore zakrivljenu pistu koja daje veći vazdušni potisak krilima aviona koji uzleću bez pomoći lansirnog uređaja.
Opremljen katapultima za lansiranje i hidrauličnom užadi za zaustavljanje letelica, „Fudžijan“ je prema procenama američkih vojnih analitičara „najveći i najmoderniji“ nosač aviona izgrađen van SAD.
Najmnogoljudnija zemlja sveta poslednjih dvadesetak godina sistematski radi na jačanju mornarice i pre dve godine je prestigla Sjedinjene Države po broju plovila u upotrebi, ali još daleko zaostaje za najvećom ekonomijom planete po snazi i operativnoj sposobnosti mornarice.
Razlika je naročito vidljiva kada su u pitanju aktivni nosači aviona, kojih Amerika ima jedanaest.
Porinuće još ne znači uvođenje broda u službu, jer je obično potrebno još godinu i po dana da se obave radovi na postavljanju opreme i izvrše svi potrebni testovi na moru pre nego što gigantsko plovilo počne da obavlja svoje dužnosti.
Jačanje kineske mornarice dolazi usred rastućih geopolitičkih tenzija sa SAD, koje pod predsednikom Džozefom Bajdenom nastoje da ojačaju veze sa saveznicima u Azijsko-pacifičkom regionu kako bi se suprotstavili rastućem ekonomskom uticaju i vojnoj moći Pekinga.
Izvor: RTS
