Најављујући Светско клупско првенство за 2025. годину у новом формату од 32 учесника, ФИФА је изразила велика очекивања и најавила да ће то бити врхунац елитног професионалног мушког фудбала, а да је Америка са потребном инфраструктуром и огромним локалним интересом, идеалан домаћин за почетак овог новог глобалног турнира. Председник Инфатино је истакао да ће навијачи са свих континената донети страст и енергију на ову значајну прекретницу у мисији светске куће фудбала – да фудбал заиста учини глобалним феноменом.
Кад се ова најава сагледа у склопу сценоследа да ће Америка 2024. бити домаћин „Copa America“, а 2026. године и Светског првенства у новом формату од 48 учесника, са најављеном кандидатуром и за домаћина ФИФА Светског првенства за жене 2027.године, могло би се са мало ироније закључити да је овај, за сада организациони, успех да се придобије фудбал у остварењу америчког сна сличан поимању – да је успех ићи из неуспеха у неуспех не губећи ентузијазам.
Навијачи са свих конинената који би требало да у Америку донесу страст и енергију за прекретницу у мисији светске куће фудбала како је Инфатино најавио, ипак не чекају и неће чекати тако дуго, јер ту енергију и ту страст испољавају у свакодневници узбуђења надахнућем фудбала са одушевљењем које покреће свет фудбала. Фудбал – културни феномен који је шири од уметности, а и уметност сама по себи, окупља људе из свих сфера живота. У срцу овог културног феномена су навијачи. Фудбал превазилази све друштвене, политичке и економске баријере, јер је то спорт над спортовима, са којим се људи лако идентификују. Страственост фудбала постала је и све више постаје делом идентитета – смисла живота многих навијача. Фудбал као метафора живота, или живот као метафора фудбала свет је стварности у којој фудбал већ деценијама даје наду, радост сиромашнима и обесправљенима, од избеглица, миграната, особа са инвалидитетом, мањина и другим маргинализованим групама.
Фудбал је практично успео да обезбеди и инклузивност и толеранцију, друштвену мобилност и егалитаризам – на терену промовишућу и јединство и разноликост у настојању (у коначном збиру за сада успешно) да одоли деструктивним идеологијама и „американизацији“.
Како? Фудбал је индустрија коју воде емоције !!!
Та емоционалност потиче од навијача, и те емоције обликују понашање навијача. Без те емоционалности и емоција фудбал би био само још једна „игра са лоптом“. Људи широм света бирају да буду део нечег великог, а већег од фудбала за сада нема. На стадионима широм света преовладава потреба за емоцијом, страшћу и припадањем. Навијачка култура је концепт емоционалне борбе, аргумената и „рада срца“ пре свега. То се односи на хармоничну страст – како то социолози фудбала називају, која повезује и навијачке групе и навијаче, и која је ипак доминантна у односу на опсесивну страст, која зна да пређе границу у својој деструктивности.
Према теорији друштвеног идентитета сви стварамо свој идентитет унутар групе(а) којој припадамо. Навијач посматра и доживљава свој тим као продужетак сопственог идентитета, осећа снажну психолошку везу са својим тимом, самопоштовање и нижи ниво усамљености и отуђености – само је мали исечак из опсежног истраживања са Харавардске Бизнис школе. Истарживачица Кристина Дуарте истиче: „…Када особа види слике људи које воли, активирају се одређене области мозга. Било је невероватно открити да се иста мождана кола активирају, кад су видели слике свог клуба…“.
У налазима истраживања „Mental Healty Foundation“ потенцира се податак да се чак 76 одсто мушкараца на фудбалским утакмицама не устручава за загрли првог мушкарца до себе, иако га не познаје приликом славља на стадионима. Ипак, о томе колика је снага и значај навијача, покушвам да искажем примером човека са терена – Жозеа Муриња. Као амбасадор истраживања са темом „ Football Fandom Study“ које је пре две године наручио један од спонзора Лиге шампиона, а у знак 27. партнерства потврђена је важна улога коју навијачи имају у стварању непроцењивих фудбалских тренутака. Мурињо је рекао: „Заиста верујем у снагу навијача. Чак користим израз, они не подржавају, не форсирају, они играју. И имао сам толико утакмица, у којима сам се осећао да сам победио, јер су они играли…“
Настојању да „распакују“ (како истраживачи воле да кажу) понашања навијача, нису одолели ни ауторитети са Универзитета Брајтон са опсежном студијом „A Global Football Fan Phenomen“ у којој је један од налаза да је фудбал важна културна арена укрштања глобализације и локализма.
„Frointers Media“ из Швајцарске у свеобухватном – дубинском истраживању „Football Fans’ Emotions“ са врло интригантним поднасловом – „Неизвесност против перцепције бренда“, у коме се износе чињенице које све емоције утичу на одлуку навијача да присуствују фудбалској утакмици, од ривала, цене улазнице, позиције клуба на табели, домаће или међународне лиге, утицаја медија, атмосфере у клубу, друштвеном статусу клуба – свему ономе што није „врх леденог брега“.
По Фројду врх леденог брега је свесно деловање, а оно невидљиво су нагони, осећаји, осећања. По неким другим наукама деведесет одсто леденог брега је невидљиво и испод је нивоа мора…
Иако ставови из овог истраживања нису изражени спортско – фудбалским терминима, већ се користе изрази неизвесност хипотезе исхода, ефекат позиције, уживање у рефлектованој слави, они јасно и недвосмислено усмеравају да навијачи посећују стадионе зато што воле фудбал, верују у свој клуб, очекују добар фудбал, учешће у атмосфери навијања. Код високо идентификованих навијача – фудбалским језиком речено навијачких група, пре свега што воле свој клуб и са њим се идентификују и очекују победу без обзира на ривала и терен на коме се игра.
Свеж пример који то потврђује је коментар навијача Унион Берлина, који су утакмицу Против Браге одиграли на стадиону градског ривала Херте и то прокоментарисали: „Нисмо ми ишли на стадион Херте, ми смо ишли да бодримо Унион“. Кроз сва ова разматрања, међутим дефинише се шта фудбал издваја од осталих спортова са лоптом и генерално спорта. Три су категорије: Непредвидљивост, неизвесност и очекивање. И још – за љубитеље фудбала лепа игра и утакмица је дар… И још … не постоји замена за фудбалску утакмицу уживо. Могуће су наравно промене. Промене свакако нису ништа ново, али њихов утицај ретко је тако значајан или убрзан – као што је свет искусио у последње две године. Током трајања пандемије у интезитету, који је резултирао празним стадионима, тражен је и начин да се чује хук навијача, симулира публика и да не подсјећам више на то време. Негде је тад и настала порука: Мислите да навијање није спорт? Размислите поново!
Нaвијач 21. века је на неки начин и глобални фудбалски номад. И у стварном и у виртуелном свету. Такав навијач са ентузијазмом, надахнућем, мотивацијом, идентитетом клуба и сопственим интегритетом не пристаје тек тако лако да га се третира као потрошача и конзумента. Навијач је одувек био инвеститор, „улажући“ од времена као најдрагоценијег ресурса,емоције и страсти, па све до обавезне ставке у кућном буџету предвиђене за улазнице, дружења пре и после утакмице, путовања и обележја клупске припадности.
Фудбалска игра није производ, навијач није потрошач, била је јединствена порука, када су управо навијачи (тад и засад) спечили покретање Суперлиге. И Европа и свет су тад осетили снагу навијача. Са пуно страсти и емоција, тада су навијачи Милана послали поруку „…да је фудбал припадао навијачима и деведесетих када је нестао Куп шампиона, и када нико није зауставио раст цена улазница, и када нико није зауставио супер -агенте, који су зараде фудбалера подигли до астрономских висина, и када су „бродкастери“ диктирали термине и сатницу сходно својим потребама, и када су се утакмице европских лига и купова играле на другим континентима…“ Иако је ФИФА држала тензију да ће домаћине Светског првенства 2030. године прогласити на Конгресу у мају 2024. године , Савет ФИФА је пожурио и ових дана обелоданио да ће играти на три континента и у шест земаља у неком „формату“, који ће се тек презицирати. Није ли то можда компромис, да би Саудијска Арабија добила Светско првенство 2034. године??? И Лига шампиона у сезони 2024/2025 играће се у новом „формату“ и уместо 125 имаће 189 утакмица. Делује „утешно“ да ће се играти током радне недеље, да се не би реметили термини утакмица у националним лигама. Разочарани навијачи не пате у тишини. Гласно бране оно што им припада – фудбал.
Порука са утакмице Борусија Дортмунд – Милано одигране у среду 4. октобра 2023. то јасно изражава:
„ФУДБАЛ ЗА МИЛИОНЕ ЉУДИ, НЕ ЗА МИЛИЈАРДЕ ЕВРА. ВРАТИТЕ НАМ ИГРУ“!
Зоран С. Аврамовић
Извор: Спортски Журнал
