Новац ће у наредном периоду бити скуп и за државу и за становништво. Држави је потребно неколико милијарди евра до краја године за враћање доспелих обавеза и покриће буџетског дефицита, као и за помоћ ЕПС-у и Србијагасу. Само за постојеће дугове, држава ће морати да издвоји преко 300 милиона евра више него прошле године по основу повећања камата на већ узете кредите. Ни следеће године неће бити нимало боља ситуација, јер нас очекује сервисирање бар четири милијарде старих дугова, а истовремено треба платити увоз струје и гаса за време грејне сезоне
На међународним финансијским тржиштима од пролећа је почео нагли раст каматних стопа, при чему су посебно погођене државе које немају инвестициони рејтинг, као што је Србија. Пре само годину дана, Србија је издала седмогодишњу обвезницу уз камату од 1,26 одсто, дванаестогодишњу обвезницу уз камату од 1,92 одсто, док је петнаестогодишња обвезница издата уз камату од 2,35 одсто.
Та времена су, како ствари стоје, неповратно прошла. У немогућности да јавним аукцијама дужничких хартија дође до иоле повољних средстава, влада је у јуну уредбом омогућила да се држава задужује директном погодбом. На страну што је такав поступак нетранспарентан и подложан корупцији: он је, уз то, до краја оголио тешкоће које држава има са задуживањем у иностранству.
У августу је, непосредном погодбом посредством Дојче банке, продата трогодишња обвезница од 90 милиона евра уз камату од 3,9 одсто, плус шестомесечни еурибор. У овом тренутку камата на тај дуг је 5,5 одсто (уз тенденцију даљег раста), што је веома неповољно, пошто је у питању трогодишња обвезница.
Централне банке обуздавају инфлацију растом камата
Нагли раст инфлације озбиљно је забринуо све водеће централне банке. Лабава монетарна политика трајала је од краја 2008. године; каматне стопе су чак биле негативне од 2014. године, што значи да су централне банке наплаћивале чување новца, а да су дужници профитирали (идеја је била да се тако подстакне опоравак привреде после краха финансијских тржишта због банкрота велике америчке банке Лиман брадерс). Криза због ковида довела је до нове емисије новца од стране централних банака. Као логична последица превише јефтиног новца, и истовремено великог скока цена сировина и енергије услед привредног опоравка, инфлација је почела да нагло расте.
Пре годину дана, поједини економисти су тврдили да су у питању само “пролазни ефекти” несташице одређених роба и да ће се ствари саме по себи смирити. У то су веровали, све до краја пролећа ове године, и кључни економисти у Европској централној банци (ЕЦБ); та институција је међу последњима у свету кренула у борбу против инфлације наглим повећањем каматних стопа. Закаснела реакција ЕЦБ за последицу је имала и пад вредности евра у односу на долар од чак 15 одсто на годишњем нивоу. Како Европа увозне сировине и енергију плаћа скоро искључиво у доларима, пад вредности евра додатно повећава притиске на цене у Европи.
Европа је у посебно тешком положају, пошто плаћа прескупо увозни гас – седам до осам пута је скупљи него у САД, а два пута скупљи него у Азији – што је довело и до астрономске цене струје на европском тржишту. Цена струје је тренутно чак 10–15 пута скупља од деценијског просека. Све то знатно повећава трошкове пословања и додатно гура цене навише. Инфлација је у еврозони достигла 9,1 одсто на годишњем нивоу. Зато можемо очекивати да ће ЕЦБ наставити да значајно повећава референтну каматну стопу, као што ради и амерички ФЕД, јер инфлациони притисци неће тек тако престати. У јулу ове године камата је повећана за 0,5 одсто, а средином септембра за рекордних 0,75 одсто. То показује нервозу ЕЦБ, јер је њена дугогодишња пракса била да се камата коригује само за по 0,25 одсто.
Еурибор је просечна каматна стопа по којој велике европске банке једна другој позајмљују новац, и он је нешто већи од референтне каматне стопе ЕЦБ. Услед очекивања даљих значајних повећања референтне камате, ЕЦБ еурибор расте дословно свакодневно: у претходних 10 дана шестомесечни еурибор скочио је са 1,30 одсто на 1,67 одсто (у марту је еурибор био -0,54 одсто!). Раст еурибора се наставља; ако крајем године буде између четири и пет одсто (како се очекује), у том случају ће Србија морати да плаћа камату од чак осам до девет одсто на трогодишњу обвезницу издату у августу. Да подсетимо, власт је годинама тешко нападала “жуте” што су се 2011. године задужили уз камату од 7,5 одсто на десет година. Ако знамо да је камата на трогодишње обвезнице по правилу увек нижа од камате на десетогодишње хартије, очигледно је да се сада Вучићева власт задужује под горим условима него њени претходници.
Раст еурибора вишеструко је неповољан по јавне финансије. Одређен број кредита који је држава узела везан је за еурибор, а исто важи и за кредите јавних предузећа. Нагло повећање еурибора знатно ће оптеретити билансе свих задужених предузећа. На пример, уз стопу еурибора од четири одсто Телеком Србије ће, у односу на претходну годину, имати преко 90 милиона евра додатних расхода за камате, а уз еурибор од пет одсто, расход за камате ће бити већи за 110 милиона евра! То лако може довести такво предузеће на ивицу губитка (ако не можда и у губитак); ризик наглог повећања каматних стопа је истакнут и у напоменама уз финансијске извештаје Телекома. Нагли раст еурибора оставиће велике последице како за приватна предузећа тако и за грађане који имају кредите са променљивом каматом. Држава је, на срећу, највећи део новца позајмила са фиксном каматом, али је око шест милијарди евра позајмљено са променљивом каматом. Раст камата ће изазвати додатни притисак на буџет, пошто ће само за отплату камата на зајмове са променљивом каматом морати да се издвоји између 270 и 330 милиона евра више него 2021. године! (у то није урачунат повећан трошак за камате Телекома).
Стамбени кредити највише поскупљују
Због раста еурибора најгоре ће проћи грађани који су у протеклих неколико година узели стамбене кредите са променљивом каматом (а такви су скоро сви кредити на дуги рок). У Србији се камате на стамбене кредите везују за тромесечни или шестомесечни еурибор увећан за око три одсто (разлике између банака су релативно мале). Шестомесечни еурибор био је почетком године -0,54 одсто, а тренутно је 1,67 одсто, што је повећање од 2,23 одсто за само шест месеци (тренутно је нешто нижа стопа тромесечног еурибора, али ће се са стабилизацијом еурибора те две стопе изједначити). Рате за отплату кредита се усклађују са растом еурибора квартално или полугодишње; дужници ће зато осетити прави шок тек почетком године, када добију обавештење од банке о усклађивању рате кредита.
Да бисмо показали како то у пракси може да изгледа, узмимо пример грађанина који се “навукао” на рекламу са билборда за куповину стана у Београду на води, уз рату “почев од 499 евра месечно”. Уз еурибор од -0,54 одсто, колико је био до марта ове године, за рату од 499 евра могао је да се подигне кредит од 127.000 евра на 30 година отплате. Данас је рата за тај кредит већ скочила на 650 евра, што је повећање од 33 одсто. Ако еурибор достигне четири одсто до краја године, рата кредита ће бити око 850 евра, што је повећање од чак 70 одсто. Уз еурибор од пет одсто, рата кредита би скочила на 940 евра, што је повећање од преко 88 одсто.
Нешто боље ће проћи грађани који су пре 10 година подигли стамбене кредите. Њима ће уз еурибор од четири одсто рата скочити са 500 евра на око 740 евра, а уз еурибор од пет одсто рата би била око 800 евра (на сајту Уникредит банке постоји одличан калкулатор отплате кредита, па заинтересовани могу тачно да израчунају своје рате у зависности од висине, рока отплате и тренутка повлачења кредита).
У повољнијем положају су грађани који су узели кредит на краћи рок: на примеру кредита од 127.000 евра, рата тог кредита пролетос је била око 672 евра, а ако еурибор буде пет одсто рата ће бити око 1070 евра, што је повећање од “свега” 68 одсто.
Дужнике очигледно чека изузетно тешка година. Грађани су по правилу узимали стамбене кредите до висине рате од половине нето примања. На нашем примеру, са платом од 1000 евра могао је да се добије стамбени кредит од 127.000 евра (јер је у марту рата била 499 евра). Али ако еурибор достигне пет одсто, рата кредита ће бити 930 евра: таквом дужнику би за све друге животне потребе преостајало свега 70 евра месечно! Да ове рачунице нису нимало неосноване, говори и податак да су камате на хипотекарне зајмове у САД већ достигле шест одсто годишње. Тренутно је шестомесечни либор (амерички пандан еурибору) на нивоу од 4,06 одсто, а дванаестомесечни је 4,62 одсто, уз тенденцију даљег снажног раста. ЕЦБ касни са повећањем каматних стопа у односу на америчке Федералне резерве, тако да су за сада камате у Европи ниже него у САД, али то неће дуго потрајати.
Више нема јефтиног новца
Новац ће у наредном периоду бити скуп и за државу и за становништво. Држави је потребно неколико милијарди евра до краја године за враћање доспелих обавеза и покриће буџетског дефицита, као и за помоћ ЕПС-у и Србијагасу. Само за постојеће дугове, држава ће морати да издвоји преко 300 милиона евра више него прошле године по основу повећања камата на већ узете кредите. Ни следеће године неће бити нимало боља ситуација, јер нас очекује сервисирање бар четири милијарде старих дугова, а истовремено треба платити увоз струје и гаса за време грејне сезоне.
Зато је власт, да би дошла до свежег новца, била принуђена да затражи склапање обавезујућег стенд-бај аранжмана са ММФ-ом. У нашем случају, тај аранжман може бити добар: обуздаће се бесмислена јавна потрошња типа “хеликоптерски новац”, сигурно ће се одустати од многих мегаломанских инвестиционих планова као што је београдски метро или “Национални стадион”. На крају, а то је ништа мање важно, ММФ ће вероватно инсистирати на озбиљним променама у пословању јавних предузећа, посебно ЕПС-а, Србијагаса и Телекома.
Грађане са стамбеним кредитима чека неколико изузетно тешких година. На евентуалну државну помоћ тешко могу да рачунају, јер ће држава морати да уз аранжман са ММФ-ом прихвати и велико ограничавање државне потрошње. Ситуацију ће додатно погоршати и рецесија која се већ назире у Европи, што ће довести и до неминовног пада привредне активности у земљи (који је и у овом тренутку приметан), а самим тим и до пада реалних прихода становништва.
Богдан Петровић
Извор: Време
