Документи објављени у петак 30. јануара откривају плаћања сексуалног преступника некадашњем супругу утицајног политичара
Пишу: Џим Пикард и Питер Фостер
Превод: Милош М. Милојевић
Велика количина електронске преписке објављена у петак коначно је потврдила једну од највећих тајни новије британске политике о којој је Фајненшел тајмс имао сазнања прошлог септембра али која није раније могао да објави.
Мејлови су доказали да је 2009. и 2010. године Риналдо Авила да Силва, бразилски партнер лорда Питера Менделсона, добијао редовне непријављене уплате од више хиљада фунти од Џефрија Епстина, чак и након што је амерички финансијер био затворен за подвођење малолетница у јулу 2008. године.
У то време Менделсон је располагао огромном политичком моћи, не само зато што је био на положају министра привреде, већ и зато што је де факто био заменик премијера у онемоћалој влади Гордона Брауна.
Један мејл из септембра 2009. године показује да је Да Силва тражио десет хиљада фунти од Епстина како би платио курс остеопатије и друге повезане трошкове. „Сместа ћу вам послати тражену позајмицу“, одговорио је Епстин.[i] Онда је у априлу 2010. да Силва поново послао поруку Епстину, делећи податке о свом банковном рачуну, након чега је финансијер проследио мејл свом рачуновођи уз поруку „пошаљи 13х[иљада] долара“.
У каснијој преписци Епстин је рекао свом рачуновођи да „шаље по две хиљаде месечно Риналду“ [send 2k per month to reinaldo], иако је када га је овај питао да ли то да пошаље преко 13.000 долара одговорио“: „Након што сам подробно размислио, пошаљи само 4.000 долара“.
Кејтлин Џонстон: Кад год је густо — умијешај Русију: случај Џефрија Епстина
Мејлови такође упућују да се Менделсоново пријатељство са Епстином претворило у његов свакодневни ангажман пословног секретара.
Султан Ахмед бин Сулајем, председавајући лучке компаније Де-пе Ворлд са седиштем у Дубаију, 5. новембра 2009. године послао је писмо Менделсону захтевајући или гаранције или зајам којим би се помогло финансирање компанијиног лучког пројекта ‘Лондонска капија’. Управо пре тога, писао је Епстину речима: „Драги Џефри, шаљем ово Питеру за двадесет минута“.
Менделсон је 1. априла 2010. године проследио допис Епстину са сажетком састанка који је имао о банкарским реформама са Лоренском Самерсом, шефом Савета за националну економију америчког председника Барака Обаме.
Менделсон је напустио политику након лабуристичког изборног пораза у мају 2010. године, те је после тога изградио успешну консултантску фирму названу Глобал каунсел. Оженио се Да Силвом 2023. године након што су три деценије провели заједно.
Појавио се изнова као политички чинилац годину дана касније када га је сер Кир Стармер [20. decembra 2024] именовао за амбасадора у Вашингтону. Али је смењен у септембру након што су мејлови показали да је одржавао блиске везе са Епстином, са којим је остао у пријатељским односима чак и након што је овај осуђен те након што му је пресуђена осамнаестомесечна затворска казна.
Компромитујуће поруке обухватају књигу за Епстинов педесети рођендан у којој га је лабуристички лорд назвао „најбољим ортаком“ и исказао је своју „љубав“ у време када се Епстин суочавао са затворском казном због навођења малолетница на проституцију.
У то време, Морган Мексвини, Стармеров шеф кабинета, разматрао је са премијером да се Менделсон, који је био један од његових политичких ментора, не разреши. Менделсон је једном приликом рекао о Мексвинију: „Не знам ко га је, како и када измислио, али ко год то био… завршиће у рају“.
Као и многи утицајни људи од Била Клинтона до Ендрјуа Маунтбатена-Винздора и некадашњег банкара Џесија Стејлија, Менделсон је уживао у великодушној гостољубивости дискредитованог финансијера, који је извршио самоубиство у затвору 2019. године.
У септембру Фајненшел тајмс је извесио да Менделсон није завео у регистру Доњег дома два лета која је обавио о Епстиновом трошку 2003. године у укупној вредности од 7.486 фунти.
Али тек је сада очигледно јасно да је новац текао од Епстина према да Силвином банковном рачуну.
Епстинови фајлови: Нестваран број докумената и истина која и даље измиче јавности
Убрзо након што је Стармер разрешио Менделсона 2025. године Фајненшел тајмс је добио информацију да је Да Силва добијао редовне позамашне уплате новца од Епстина.
Једна особа блиска Менделсону инсистира да су се Епстин и Да Силва једва познавали и да чак нису били узајамно наклоњени. „Не, он није примао 10.000 фунти месечно од Џефрија Епстина током две године“, рекао је.
Упитан, да би се избегла свака сумња, да ли је Да Силва узимао било који износ новца у било ком тренутку од Епстина, одбио је да негира. Али инсистирао је да се Менделсон није „непосредно или посредно“ финансијски окористио од Епстина.
Фајненшел тајмс је доставио писмо у луксузну кућу овог пара вредну тринаест милиона фунти близу Регентовог парка тражећи да се разјасне ови оптужујући наводи и одговори на питање колико новца је да Силва примио од Епстина, током ког временског периода и за које сврхе.
Бразилац никада није одговорио.
Било је потребно да протекну четири месеца пре него што су се појавили докази. У петак поподне америчко Министарство правде објавило је велику количину докумената, укључујући доказе прикупљене током више криминалних истрага и парничних спорова о осуђеном сексуалном преступнику и његовим сарадницима.
Неколико минута након објављивања докумената, Фајненшел тајмс је пронашао више спомињања да Силве.
Мејлови показују да је да Силва узимао велике количине новца од Епстина, исплаћиване различитим приликама. Указују да је новац служио да помогне остваривање Бразилчевог сна да постане остеопата, и да је исплаћиван током 2009. и 2010. године.
У документима није забележена укупна количина новца који је Менделсонов тадашњи муж добио од компромитованог финансирјера, нити су назначени тачни датуми почетка и окончања исплата.
Лордов гласноговорник је 2023. године одговорио на упит Фајненшел тајмса да: „он никада није имао било какав професионални или пословни однос са Епстином“.
То је био одговор на испитивање Фајненшел тајмса приватног извештаја Џеј Пи Моргана у којем је назначено да су пронађени мејлови који упућују да је Менделсон одседао у Епстиновој градској кући на Менхетну вредној седамдесет седам милиона долара док је Епстин био у затвору.
Но, мејлови објављени у петак показују да је Епстин уплаћивао хиљаде долара Менделсоновом партнеру.
Отприлике у исто време, један мејл прослеђен Епстину показује да је да Силва разговарао о потенцијалној куповину четворособне некретнине у Мајорци, у Бразилу. У другом, Менделсон је упитао Епстина за савет о томе како да умањи порез на куповину стана свог партнера у Бразилу.
Поруке такође показују срдачност између тројице мушкараца која негира раније Менделсонове тврдње да се никако не може рећи да је био близак са Епстином. У мају 2010. године Епстин је писао Риналду да се осећа привилеговано што је у прилици да му помогне. Да Силва је одговорио захваљујући се „мом пријатељу“.
У једном шаљивом, цензурисаном мејлу за који делује да је га је послао Менделсон у октобру 2010. године поставља се питање: „Да ли си трајно прекинуо давање субвенције Риналду? Можда ћу морати да га пошаљем да ради на улици“.
Изгледа да су ови мејлови последњи ексер закуцан у политички ковчег некадашњег државника који је успео да преживи неколико великих скандала – који су сви подразумевали његову блискост са изузетно богатим финансијерима. Они такође изнова намећу питања о Стармеровом расуђивању који је поставио Менделсона на положај у Вашингтону упркос сазнањима о Менделсоновом пријатељству са Епстином.
Упитан о документима, бивши амбасадор је поново објавио старо саопштење које ни на који начин не одговара на питања о плаћањима његовом партнеру. Уместо тога, рекао је да му је жао што је веровао Епстину и што је наставио везе са њиме после осуђујуће пресуде.
„Недвосмислено упућујем извињење девојкама и женама које су пропатиле“, стоји у саопштењу.
Сада ће се по свој прилици поставити питања о томе да ли се Епстин окористио – непосредно или посредно – о своје блиско пријатељство са човеком који је био један од најмоћнијих политичара у Европи.
У то време, један од најближих Епстинових поверљивих људи био је Џес Стејли, некадашњи шеф одсека за банкарске услуге приватним клијентима у Џеј Пи Моргану, највећој америчкој инвестиционој банци. Мејл који је објавио Џеј Пи Морган из 2009. године показује да је Епстин позвао Стејлија да упозна Менделсона на Менхетну са његовим извршним директором, Џејмијем Дајмоном.
Други документи, начињени годину дана касније, показују да су Менделсон и Епстин договарали вечеру у Епстиновој вили у Седамдесет првој улици у седам и тридесет поподне 2. марта 2010. године. Епстин се такође сусрео са Бен Вег-Просером, Менделсоновим специјалним саветником – са којим је касније био кооснивач његове саветничке фирме Глобално саветовање – раније тог дана.
Обама, који је тада био амерички председник, обавезао се да ће довести у питање позиције Вол стрита новим „Вокеровим“ правилима која би онемогућила америчким банкама да на себе преузимају неумерене ризике.
Наредног дана Менделсон је оштро критиковао Обамин план, истакавши да би га било „претерано тешко“ остварити. У говору на Њујоршком универзитету критиковао је Сједињене Држава за предлагање унилатералних банковних реформи без успостављања сагласности са осталим државама чланицама Групе двадесет.
Неколико недеља касније министар привреде је проследио меморандум у којем излаже Епстину сажетак састанка са Самерсом о Вокеровом предлогу.
У петак увече неки лабуристички посланици рекли су Стармеру да је потребно да најури Менделсона из партије и да му одузму високо звање у Дому лордова. „Менделсонова лордовска титула би требало да буде поништена. Ово је невероватно. И мислим да ће се о овоме жестоко расправљати приликом избора будућег вођства“, рекао је један посланик. „То би требало да буде недвосмислен лакмус-тест за све њих“.
Даунинг стрит и Лабуристичка странка одбиле су да коментаришу. Један званичник је рекао је да је Менделсон на одсуству из Дома лордова и да стога, строго технички говорећи, није лабуристички лорд (peer). „Чланство у нашој представничкој групи за некога ко је на неовлашћеном одсуству постаје упитно тек када или уколико поднесе захтев за повратак у Дом“. кажу.
Но, други посланик је рекао: „Време је да се суспендује, упути на дисциплински поступак и потом најури“.
[i] У изворнику на енглеском језику поруке које је слао Џефри Епстин наведене су, верно, са великим бројем словних грешака.
Извор: Фајненшел Тајмс
