У остваривању програма Европа сад 2, који не може бити „преко ноћи“ реализован, нијесу потребне унутрашње опструкције. Такав однос може створити услове да се временом поставе и програми Европа сад 3, 4, 5, 6… односно нови економски програми, како год се звали, на путу напретка Црне Горе. То мора бити јединствени циљ, а бирачи ће одлучивати ко ће имати могућност да их реализује
Поново имамо ситуацију која би се могла назвати политичком кризом. Јаков Милатовић и Милојко Спајић, који су од уласка у политику били изложени континуираним нападима и разним облицима притисака, прекинули су политичку сарадњу у оквиру ПЕС-а.
Поређење са политичким сукобом у јединственом ДПС-у, између Момира Булатовића и Мила Ђукановића, није нимало тачно и потпуно се разликује из више разлога.
Достојанствено понашање у моментима политичких мимоилажења нијесу особеност политичара у Црној Гори. Углавном се завршавају грубим вербалним обрачунима што не мора бити случај са актуелним предсједником и премијером.
Гласачи су 2020. године одлучили да ускрате повјерење дугогодишњој деспотској владавини једне исте партије, њеном лидеру и иделошкој матрици заснованој на изазивању националних, вјерских и других нетрпељивости.
Након неких чудних понашања нових власти, по аутоматизму се могло чути, и од бившег премијера Кривокапића да је спреман „дати живот за Црну Гору“ и од бившег премијера Абазовића да је спреман „ако треба да иде и под земљу за Црну Гору“ иако није било разлога за жртвовањем те врсте.
Најопрезнији је био бивши премијер и предсједник Мило Ђукановића. Он је само најавио „одлазак у шуму“ наводно због Црне Горе.
Како није имао сопствену партију, за Кривокапића се експресно „побринуо“ Абазовић. Иако је имао своју партију, за Абазовића се „побринуло“ више њих у скупштини. За Ђукановића и његову партију „побринули“ су се искључиво гласачи на предсједничким и парламентарним изборима.
Како није имао сопствену партију, за Кривокапића се експресно „побринуо“ Абазовић. Иако је имао своју партију, за Абазовића се „побринуло“ више њих у скупштини. За Ђукановића и његову партију „побринули“ су се искључиво гласачи на предсједничким и парламентарним изборима
Истовремено су послали поруку да желе квалитетнији живот, економски просперитет, желе реализацију програма Европа сад 2, желе да имају наду у сопствену и будућност својих потомака. Желе да се реализују и потенцијални програми Европа сад 3, 4, 5, 6…
Желе да живе спокојно, желе да Црна Гора буде чланица ЕУ, желе да на свим будућим изборима указују повјерење оним партијама које су њихов лични избор. Желе да се настави борба против огранизованог криминала и корупције. Очекују да ће одговарати они који су се огријешили о закон.
Поручили су политичарима да неће више трпјети бахатост и лажи, желе да се изборна обећања испуњавају у мјери колико је то највише могуће. Поручили су да ће бити стрпљиви, али да ће им ускраћивати повјерење уколико не буду способни да омогуће сигурнији живот.
Некима као да не прија евидентна подршка међународне заједнице Црној Гори. Као да им не прија ни могућност да Црна Гора добије приступ фондовима ЕУ и то је потпуно неразумљиво.
Једино објашњење би могло бити у дефиницији сјајног писца „економски просперитет једне државе може бити деструктиван јер политичке лидере чини безначајним“.
Сигурно је да грађани Црне Горе никада више неће дозволити да буду жртве појединаца из политичког живота и њихових сујета. Сигурно је да ће мијењати сваку власт која не буде искрено радила у њихову и корист друштва и државе.
Ако политичари наставе да се обрачунавају у оквиру неких изнуђених већина у скупштини искључиво ради нових избора са надом да само буду дио власти, а то понашање онемогући наду огромног броја грађана Црне Горе, казна ће стићи на тим истим изборима.
Међународни сукоби, нови „хладни ратови“ и неки претходни разлози су сигурно пореметили још успјешније резултате програма Европа сад 1. У остваривању програма Европа сад 2, који не може бити „преко ноћи“ реализован, нијесу потребне унутрашње опструкције. Такав однос може створити услове да се временом поставе и програми Европа сад 3, 4, 5, 6… односно нови економски програми, како год се звали, на путу напретка Црне Горе. То мора бити јединствени циљ, а бирачи ће одлучивати ко ће имати могућност да их реализује.
Ратко Контић
Извор: Дан
