Прво пандемија па рат у Украјини натерали су земље ЕУ да се више задужују. Сада би европски министри финансија требало да договоре нови „пакт стабилности“, али се већ назире сукоб између северних и јужних чланица Уније.
Шпанија, као председавајућа Савета Европске уније, окупиће у петак (15. септембар) министре финансија земаља ЕУ у Сантјаго де Kомпостели.
„Јасне мисли, понизност и просветљење“, коментарисао је један шпански дипломата, алудирајући на чињеницу да је Сантјаго де Kомпостела једно од најважнијих ходочасничких одредишта и циљ Пута Светог Јакова. Kатедрала овог града се налази и на шпанским кованицама евра.
Преобликовати правила
Шпанска министарка економије Нађа Kалвино, домаћица сусрета, одлучила је да започне озбиљну расправу о правилима задуживања унутар ЕУ. Време истиче јер решење би заправо требало да буде на столу до краја године.
Но, то ће бити тешко, кажу многи економисти, јер су врло удаљене идеје јужних и северних земаља ЕУ – дакле оних које су склоније задуживању и оних које су склоније штедњи.
Kомесар ЕУ за економска питања Паоло Ђентилони рекао је у понедељак у Бриселу да се „Пакт о стабилности и расту“ мора поново применити следеће године.
Пакт, који поставља три одсто БДП-а као горњу границу за ново задуживање сваке чланице, суспендован је 2020. године због кризе изазване пандемијом и локдаунима.
Суспензија је трипут продужавана, последњи пут због руског напада на Украјину. Државни дуг нагло је порастао у многим земљама ЕУ. У просеку он сада износи 90 одсто БДП-а, а заправо је дозвољено само 60 одсто.
Стотине милијарди евра за исплате одштета привреди, субвенције и куповину оружја финансиране су новим задуживањем. Тако је и у Немачкој која би требало да се броји у „штедљиве“ земље.
Kомесар Ђентилони захтева да се са том праксом одмах прекине. „Наш задатак сада није да радимо на даљем продужењу суспензије, него да договоримо фискална правила до краја године“, упозорава овај Италијан.
Немачка скептична
Европска комисија предложила је да се оставе нетакнути циљеви Пакта о стабилности, који би требало да гарантује стабилност евра. То јест, Берлин инсистира да нови дугови не прелазе три одсто БДП, а да нагомилани дуг не пређе 60 одсто БДП.
Међутим, државама чланицама треба, како се наводи, дати више времена за смањење дуга и више им не треба претити оштрим казнама ако скрену с пута домаћинске фискалне политике. Осим тога, одрживост дуга требало би да оцењује Европска комисија у сваком појединачном случају.
Неке земље, попут Италије или Француске, траже да се дугови преузети за улагање у зелене, дугорочне пројекте одузму од износа укупног државног дуга.
Немачки министар финансија Kристијан Линднер до сада је био опрезан с коментарима. Он не мисли да је паметно што нема јасних смерница, него Европска комисија и задужене земље преговарају појединачно.
У томе је добио подршку Савезног немачког уреда за ревизију. „Реформа фискалних правила ЕУ неће обезбедити одрживост јавних финансија у Европској унији“, написали су ревизори у извештају за Бундестаг у јуну.
Гунтрам Волф, економиста и директор Немачког друштва за спољну политику, годинама прати и саветује Савет министара финансија ЕУ. Он претпоставља да су све државе схватиле да стари, крути пакт стабилности више не одговара времену.
Но, још увек је контроверзно каква би требало да буду нова ограничења. „Наравно, министри сада морају бити врло конкретни и врло конкретно поправити анализу одрживости, с конкретним бројевима“, рекао је Волф. „То ће и даље бити тешки преговори, али не могу замислити повратак на стари пакт.“
Повратак на стари пакт, који одбијају пре свега јужне земље ЕУ, догодио би се готово аутоматски када му крајем године истекне законска суспензија. Савезни министар финансија Линднер изнова је понављао ову претњу како би повећао притисак на преговарачке партнере.
Немачка економија се смањује, ЕУ забринута
Но Немачка није тренутно у ситуацији да у кругу министара финансија у Сантјагу де Kомпостели дели критике, примећују неки званичници ЕУ у Бриселу. Јер немачка економија је тренутно кочничарка Европе.
Почетком недеље европски комесар Ђентилони потврдио је да је Немачка у његовој јесењој прогнози при дну лествице у Европи. „Немачка економија тренутно доживљава благи пад. Тако ће остати и ове године. Знамо да би већа приватна потрошња могла да побољша ситуацију. Међутим, структурни проблеми не могу се решити у року од неколико седмица.“
Лоша ситуација у Немачкој, као највећој економији у Европи, има утицаја и на све друге земље, рекао је Ђентилони, посебно на оне које, попут Италије, пуно извозе у Немачку.
Немачка није више „европски болесник“, али…
Економист Гунтрам Волф у Немачкој види читав низ структурних проблема: превисоке цене енергије, недостатак квалификованих радника и претерану бирократију.
Истовремено би министру финансија Линднеру добро дошло да консолидује буџет. У коначници, то је добро и за еврозону. Но штедња би могла додатно погоршати рецесију. „С друге стране, појачана потрошња и улагање могли би подстаћи инфлацију, која је још увек превисока“, рекао је Волф.
Имиџ Немачке као „болесника Европе“ поновно се шири уочи састанка министара финансија у Шпанији. Гунтрам Волф сматра да је то данас претерано. „Немачка има проблеме, али сигурно није болесник као што је била у Шредерово време“, каже економиста.
Тиме алудира на период од пре двадесет година, када је на власти био канцелар Герхард Шредер, а економска криза праћена масовном незапосленошћу и високим трошковима за системе социјалне сигурности. Тада је најпре лондонски магазин Економист назвао Немачку „болесником Европе“.
Извор: Bernd Rigert Brisel//dw
