Пише: Елис Бекташ
Кренем једном тако до дућана па док сам ишао преко паркинга непосредно крај ког је станица на којој су нека чељад управо чекала превоз а друга се бесциљно врзмала туда да тако прекрате вријеме док чекају властиту смрт, угледам скупину ситне дјеце окупљену око једног од паркираних аута. Прво помислих да су нашли каквог штенца или маче па га преврћу и загледају да виде да ли је мушкић или женскица као што дјеца често знају радити али кад сам пришао још ближе схватих да та руљица бублаве и мајонезом подгојене те упркос скупој одјећи на њима некако млитаве и слинаве ситне дјеце стоји око једног још ситнијег дјетета, али не ситног онако као мачка већ више онако као мачје гованце.
Премда обучен скупоцјеније и боље од присутних вршњака, некако га опет ружно гледати јер је сав зализан и педантан по чему се одмах види да има махниту матер која умјесто ђувегијног уда сад зализује синчића и још му коса жута али не симпатично и угодно као што зна бити жута код дјеце из провинције већ жута ко бајата лутма. Уопште узевши, толико је љигаво и хињаво изгледало то ситно дијете да му будућност без проблема можете замислити у било којој парламентарној партији. Гледам тог ситног продукта неких тамо инбецила који нису имали ни ту једну мрву памети па да се суздрже барем од нагона за расплодом кад се већ нису могли суздржати од других примитивних нагона како чучи крај точка од аута и с њега одврће капицу вентила и то некако смирено и самоувјерено баш као да ради какав честит посао попут храњења птица или сађења каваде у башчи и не хаје нити ни оних прописаних два посто јебе пролазнике укључујући и мене. Баш тако и ова моја ситна мачка знаде мени на очи краст филтерчиће за духан али то ипак није исто јер је мачка симпатична кад то чини и није је ружно и гадно за погледати као ово зализано и педантно гованце које из домаћег образовног система може изаћи само као говно и то повелико.
Елис Бекташ: Трактат о пружању прилике и о улози водокотлића у том поступку
Не знам јел ми мучније било то што видим ситно дијете које се без страха и стида бави крађом туђе имовине или то што видим одраслу чељад како туда пролази херојски подносећи бол у курцу пред таквим призором и прво сам се запитао јесам ли ја уопште нормалан што и мене не боли курац као друге одрасле субјекте али онда се сјетих да ја нисам честито домаће чељаде већ отпадник па ваљда зато. Стога приђох гадном ситном дјетету крај точка од аута па га упитах – шта то радиш болан небио? А он ме само погледа преко рамена и фркну презриво као нека од оних ситних поганих животињица што се увлаче у кокошињце да чине штету а да ме сматрао мало вриједнијим одговора сигурно би ми казао – који си ти курац да ме ишта питаш?
Онда сам ја употријебио онај свој потмулорежећи глас од ког и одраслим субјектима клецну кољена па сам му подвикнуо – врати тај вентил! И одиста је тај глас имао ефекта јер је ситни гад вратио вентил а судећи по начину на који је устао из чучња и кренуо са остатком руљице одатле мним да је и пишнуо у гаћице и нек је вала. Није лијепо препадат ситну дјецу али овог ми малог говнета вала није жао но јест ми жао што му се ту нису затекли и бабо и матер па да и они обаве своје физиолошке потребе уједињени као права честита домаћа фамилија.
Да се одмах разумијемо, ситна су дјеца вазда проводила несташлуке па смо и ми у мој вакат крали мачје очи са регистарских таблица и сличне пасјалуке спроводили али мајкамустара барем смо гледали да то чинимо кришом и заклоњени од погледа одрасле чељади јер се тим несташлуцима нисмо бавили због прибављања материјалне користи већ због осјећања опасности које вазда привлачи ситну дјецу дочим овом зализаном и педантном ситном гаду опасност очито ништа не значи већ му је потребан осјећај да је увећао свој материјални посјед па макар и јебеном капицом за вентил.
Упркос томе што је овај зализани и педантни лоповчић ружан на начин који непорециво открива да је све у његовом животу ружно почев од душе па до фамилије и да су га родитељи с ружним нијјетом склепали те упркос томе што је и вранама у оближњем паркићу већ сад јасно да од њега може испасти само нешто неземаљски покварено попут домаћег политичара или интелектуалца или бизнисмена тендераша, при чему је без икаквог значаја хоће ли се приклонити традиционалистима или дизнијевцима или штафетарима, ја и даље не кривим то погано ситно дијете већ умјесто њега кривим сву ову људску гамад и етички шрот који својим дјеловањем и понашањем поставља узоре и стандарде надолазећим нараштајима а кривим и ухљупе који одгајају и образују ту ситну дјецу, свеједно да ли то чине у кругу фамилије или институционално.
Ја разумијем атрибуције и изазове новог доба и посве ми је јасно да су конзумеризам и вулгарни материјализам однијели побједу у овом и у многим околним и мало удаљенијим друштвима, али барем нас изабрани политички заступници и њихови интелектуални и академски лакеји не морају јебават у мозак просипајући нам некакве етичке инвективе и серући о својој бризи за човјека, друштво, нацију и државу, док скидају капице са вентила на точковима садашњости услијед чега ћемо у будућност стићи на фелгама ако уопште стигнемо тамо.
