Пише: Елис Бекташ
Хомер као звијезда зорњача свјетске књижевности показује пут којим ваља ићи право ка ријечима потребним да читаоцу пренесу прецизно и семантички утемељено значење а не купити ријечи са цесте па их трпати у синтагме онако као популарни домаћи литерати и није никаква случајност то што Хомер Одисеја назива управо лукавим а не мудрим и паметним јер Хомер добро знаде шта је разлика између лукавости с једне и мудрости и памети с друге стране.
Одисеју је његова лукавост помогла да надвлада многе погибељи и искушења у рату против несрећних Тројанаца а потом и на десетогодишњим лутањима у настојању да се врати на родну Итаку и постане њен законити краљ али да је Одисеј био мудар и паметан његова лутања уопште не би трајала десет година већ би себи пробрао неко од острва на која је Еол својим дахом бацио његову бирему па би рекао том острву одузимам ти твоје име као себи што сам га одузео да Полифема савладам и дајем ти ново име од овог те часа проглашавајући својом родном Итаком којом ћу краљевати.
Да ли је Хомер био и пророк који је знао или је само слутио да ће једном у далекој будућности Кепи показати управо такву мудрост и памет и прогласити Требиње својом Итаком да оконча своја лутања и избјегне разочарења у сусрету са младалачким заблудама и сјећањима на младост која су Одисеја дочекала у двору почившег Лаерта и оцвале Пенелопе, то ће остати вјечитом тајном али се зато поуздано знаде да је Кавафи своју величанствену поему о Итаки написао потакнут Кепијевом мудрошћу а никако Одисејевом лукавошћу.
Да је Одисеј мого разумјети шта му Кавафи говори, он би своја лутања окончао већ прве године или би наставио лутати и осталих десет година хинећи да тражи Итаку а у ствари је пажљиво избјегавајући али уз све критике и примједбе ја ипак гајим големо дивљење и још големију захвалност за свог претходника Одисеја и зато ћу му једног дана подићи споменик у Требињу да га барем симболички доведем тамо гдје је требао и сам доћи али ето није имао ни мудрости ни памети већ само лукавости.
