Пише: Елис Бекташ
Лионел Меси несумњиво је талентован и вјешт с лоптом. Но, да ли је тај патуљак на крампонима и вашарско чудо корпоративизма уједно и велики фудбалер, никада се неће поуздано знати. За разлику од Пелеа и Марадоне, који су поред фудбалског умијећа на терену морали показивати и вјештине преживљавања јер су често били изложени бруталности инфериорних противника, Месија су фудбалске асоцијације, вођене корпоративним императивима и преко судијских апарата, штитиле неупоредиво ефикасније него Америка своје савезнике.
У свијету програмираног фудбала, у ком кладионичке квоте одређују резултате на терену, једноставно је немогуће да Меси искуси оно што је Пеле искусио против Бугарске на свјетском првенству у Енглеској 1966. или Марадона 1983. када му је касапин из Билбаоа, Гојкочеа, поломио ногу и замало га заувијек удаљио из спорта. Поред тога, Меси није, попут Пелеа, бљеснуо на свом првом мундијалу нити је, попут Марадоне, аутсајдерски клуб претворио у трофејни.
Ипак, постоји нешто што Месијеву спортску величину затамњује више од било чега а то је његово појављивање у Бијелој кући, на пријему код Доналда Трампа, у часу када Трамп са Нетањахуом спроводи дивљачку агресију на Иран и на својим рукама има крв преко стотину и шездесет дјевојчица основношколског узраста. Меси је, скупа са саиграчима из Интер Мајамија, сервилно стајао, позирајући пред камерама и блескасто се осмјехујући док је Трамп изговарао тираду неповезаних будалаштина.
Насупрот њему, Марадона је приликом сусрета са папом, згрожен хипокризијском бригом Ивана Павла II за гладну дјецу на свијету, исказану испод златног стропа Апостолске палате у Ватикану, јасно и гласно рекао – па учини нешто! Продај овај кров, имаш моћ да помогнеш сиромашнима.
Зато ће Марадона, тај Златни дјечак из сиромашног предграђа Лануса, остати вјечита инспирација и главни лик једног од ријетких аутентичних митова своје епохе а Меси ће одскакутати у заборав чим скине копачке и његова вриједност на маркетиншком тржишту буде изједначена са вриједношћу оцвале порно глумице.
