Пише: Елис Бекташ шетајући по мјесечини пажњу ми привуче свјетлуцање на стази као да се некоме благо разасуло клекнем и подигнем један од тих драгуља и утврдим да сам се преварио али се још више обвеселим јер то бјеху ријечи од опсидијана чисте и сјајне ријечи моје младости хитро као вјеверица накупих прегршт бљештавих логолита … Настави са читањем Елис Бекташ: Дрангулије