Пише: Џелалудин Руми
Сви су се најели и позаспали. Кућа је опустела.
Излазимо у башту да помогнемо да се јабука са бресквом сретне,
да преносимо поруке између руже и јасмина.
Пролеће је Христос,
подиже мученичке биљке испод мртвачких покрова.
Уста им се захвално отварају, желећи да буду пољубљена.
Руменило руже и лале значи да је лучоноша
унутра. Лист подрхтава. Ја дрхтим
у чаролији ветра као свила из Туркестана.
Ова кадионица распирује се у пламен.
Овај ветар је Свети Дух.
Стабла су Марија.
Гледај како муж и жена изводе танане игре рукама.
бисери из Јемена бачени су на љубавни пар,
као што налаже свадбени обичај.
Мирис Јосифове кошуље допире до Јакова.
Црвени корнелион јеменског смеха стиже
до Мухамедовог уха у Меки.
Разговарамо о разним стварима. Ови разгранати тренуци
су нам једино упориште.
Извор: Џелалудин Руми: Једино Све
