Piše: Dragan Stošić
Dva nova toma (18. i 19) Taličnog Toma čitaocima nude materijale nastale od 1983. do 1985. i 1986-87, na kojima je osim crtača Morisa de Bevera, radila probrana ekipa scenarista – Gzavije Foš, Lodevijk Hartog van Banda, Žan Letirži i Gi Vidal, a za domaće čitaoce prevodom se pozabavila Melita Logo-Milutinović. Upečatljivi, usamljeni „kauboj koji poteže brže od svoje senke“, i tako više od pola veka, šeta se kroz ova dva toma u epizodama od 53. do 58 (Dugoprsti, Dejli star i Verenica Taličnog Toma, kao i (Nitroglicerin, Ukleti ranč i Alibi), baveći se, osim braćom Dalton, i drugim istorijskim i mitološkim obeležjima američkih prostora u periodu tzv. Divljeg zapada.
Ljubiteljima stripa i, naročito, junaka koga je osmislio Moris de Bever, a dušu mu definisali Moris i Rene Gošini, i koji je dalekih 1970-ih i 1980-ih godina, u jednoj zemlji koja više ne postoji, a zvala se Jugoslavija, bio jedan od najpopularnijih strip-karaktera, urednici ovog izdavačkog projekta (i poduhvata) ponudili su, kao i u prethodnim tomovima, dodatni vizualno-tekstualni materijal, bitan za kontekstualizaciju tog serijala. Od pojašnjenja likova (izmišljenih i onih sa istorijskom pozadinom), i događaja (u istom maniru), do ponašanja kreativnog tima koji je radio na slučaju. Stvaralački ambijent i zahtevno okruženje koji su diktirali kvalitet, brzinu i prilagodljivost, opisani su u dva izdašna teksta – Klof Giluj: Pakleni trio i Moris: Pustolovina na američkoj televiziji, koji, do detalja, ocrtavaju, u prvom, radost trojice ljubitelja stripova i profesionalnih scenarista tokom kreiranja neverovatno smešnih priča, u drugom, Morisovu razboritost u procesima do kojih mu je bilo vrlo stalo.
Jednog jutra 1987, Gi Vidal, glavni urednik mesečnika Pilot, i scenarista, rekao je prijatelju Klodu Kocu telefonom: „Kako bi ti se svidelo da pišeš Taličnog Toma sa mnom?“ On čita stripove naravno, ali od čitanja do pisanja, još ako je junak tako mitska ličnost, ima više koraka, a njemu je nezamislivo da ih pređe. Pa, ipak, Gi će ga bez muke nagovoriti. Bandi se, iz čistog zadovoljstva, pridružuje se i treći lupež, prijatelj Žan-Luj Rober, profesor francuskog, slikar i ilustrator, koga je Kloc sreo na barikadama 1968. Više od tri meseca pakleni trio, pod nazivom Klof Giluj… stvaraće priču Alibi, poštujući postupak profesionalnog scenariste kakav je Gi Vidal. Potom će napisati i dve kratke priče, Ukleti ranč i Statuu, kako bi se upotpunio album… Ostalo je istorija, a detalji su u tekstu.
Godine 1984, dok završava novu epizodu Dugoprsti, koju piše Van Banda, i istovremeno priprema priču Dejli star, koju potpisuju Foš i Letirži, kao i Vidalovu Verenicu Taličnog Toma, Moris radi na projektu do kojeg mi je vrlo stalo: debiju Taličnog Toma na američkoj televiziji. Za crtača to predstavlja pravi povratak izvorima. On SAD zna kao svoj džep, živeo je tamo 1948-1955. Tamo je upoznao i Gošinija i smislio prvu epizodu TT – Zlatni rudnik Kola Kopača. Sada 35 godina kasnije novi izazov, prelazak s lista na mali ekran. I, logičan nastavak nakon isprobavanja u Evropi: u Briselu 1971, pa 1978. za Gošinijev Studio Garoviks. Te 1983. Amerikanci otkrivaju Taličnog Toma, „svog čovu“ i Studio Hana-Barbera organizuje dugometražni animirani film na osnovu tri epizode Morisa i Gošinija. I onda kreće serija crtaća, ali prilagođenih američkom duhu. Ponekad preterano, politički korektno, ali Moris prihvata jer zna pravila. Tada će i čuveni pikavac biti zamenjen travkom. Moris u svemu tome vidi samo nove mogućnosti. „No, protivno logici, to što TT neće smeti da zapali cigaretu, neće sprečiti serijal da zapali publiku“, konstatuje se na kraju teksta.
Nastavak sledi.
Izvor: Novi Magazin
