Стижем напокон до места Кумбора, У залив што мами, мору што прети, Искрцам годишњи пртљаг умора, Запливам, попут плода у плаценти. Разуздан проток владалац места је, Тискамо с обала кротке старинце: Сувишан отпор, снагā понестаје У бившој луци ратне морнарице. Хрлимо жељни на море, нà море, Притом скупљамо овдашње заморе, Нико не осети туђе … Настави са читањем Драган Хамовић: Кумбор