Кључна димензија стваралаштва Васка Попе јесте трагање за аутентичним језиком, којој је у основи модернистичко осјећање о истрошености језика, каже Радоњић
„Васко Попа, класик српског пјесништва“ наслов је предавања које је у књижари Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори одржао доц. др Горан Радоњић, а којим је обиљежен јубилеј – 100 година од рођења овог пјесника.
А, зашто овог пјесника сматрамо не само ми, него и у Европи, класиком, Радоњић каже да је разлог томе што је Попа успио да открије нови језик, али и зато што је, иако поникао из једне мале културе, успио да универзалним симболима, на начин разумљив свима, прикаже искуство савременог човјека. То га уједно чини и једним од најпрепознатљивијих стваралаца, уједно и најпревођенијих, са српско-хрватског говорног подручја.
Анализирајући Попине пјесме Радоњић истиче да је овај аутор мајстор у неуобичавању обичног, који доноси причу о познатим стварима и појавама на дотад непознат начин. Притом, иако његовим пјесмама доминира тихи тон, не недостаје им гротеске, критике насиља, али и хумора. Занимљиво је, додаје Радоњић, и како у урбани простор уводи природу.
„Кључна димензија стваралаштва Васка Попе јесте трагање за аутентичним језиком, којој је у основи модернистичко осјећање о истрошености језика. Језик је за модернисте изгубио моћ да казује суштинске садржаје нашег искуства. Зато се за модернисте поставља питање како наћи начин да се то средство искаже на аутентичан начин“, наглашава Радоњић. Професор додаје да је то нека врста надовезивања на романтизам, који тражи један изворни језик, нарочито језик природе и језик народног стваралаштва, а који су аутентични, неискварени. На тај начин, додаје он, обнавља се и човјекова веза са свијетом, природом.
– Ако је код романтичара тежња да се оде у природу, да се напусти искварени урбани свијет, код Васка Попе је обрнуто, да се у тај урбани свијет уведе природа, као маслачак, сунце, врбе… Оплеменити, охуманизовати на извјестан начин урбани простор, једна је од идеја које носи Васко Попа – казао је Радоњић, између осталог.
„Класик српске поезије. Што то значи? Има много могућих значења, а прво је да је то писац који мијења наше виђење свијета, и то је писац који мијења наш начин читања“, рекао је Радоњић, додајући да откривањем Васка Попе ми можемо да откривамо и раније писце у сусрету с њим.
Овом приликом Радоњић је говорио и о Попином антологичарском раду, а на крају вечери одговарао је на питања публике.
Затворена Књижара Матице српске у Подгорици
Уводник у вече дао је мр Милорад Дурутовић, који је навео и да је ово Радоњићево предавање посљедње у овом простору Књижаре МС – Друштва чланова у Црној Гори. Разлог томе је што је власник простора у коме је радила књижара, Ауто-мото савез Србије, продао ову некретнину. Дурутовић се захвалио њима, као и Влади Србије која је помагала да се одржи преко више од 500 програма у којима су учествовали и представљени бројни умјетници и културни посленици из Србије и Црне Горе.
Извор: Дан
