Пише: Димитрије Боаров
Очекивани пад темпа економског раста у Србији на почеку ове године сада потврђују и показатељи и процене Републичког завода за статистику. Према првим прорачунима бруто домаћи производ Србије у првом кварталу 2025. године повећан је за само два одсто, наспрам очекиваног и планираног раста од 4,2 одсто на годишњем нивоу. У првом тромесечју дошло је и до пада извоза Србије од 1,6 одсто, те пораста увоза за 8,7 одсто, што је резултирало међугодишњим повећањем трговинског дефицита за чак 48,2 одсто. Уза све то, у првом кварталу примећен је и пад девизних резерви за 600 милиона евра, што је збирна последица старих проблема и све мањег прилива страних директних инвестиција.
Ове податке узимамо из недавног саопштења Нове ДСС странке, која је оценила да ће „режим покушати да одговорност за овај економски неуспех пребаци на протесте и тиме прикрије сопствену одговорност и неуспешну економску политику која је дошла на наплату“. Ова странка истиче да је узрок горе скицираног економског пада Србије у корупцији и истрошеном моделу економске политике заснованом на страним инвестицијама.
Ових дана је и ревизорско-консултантска група Ернст и Јанг коментарисала успорење привредног раста у Србији. Према њеним налазима, већ прошле године је темпо раста БДП-а Србије после првог полугодишта у коме је остварен динамичан раст од 4,5 одсто на годишњем нивоу, у другом полугодишту успорен на стопу раста од 3,3 одсто, „а подаци са почетка 2025. године сугеришу да је у току даље успоравање“. Ова агенција овакав тренд у Србији претежно објашњава ефектима све веће протекционистичке политике у свету, обновљеним глобалним инфлаторним притисцима и геополитичким тензијама, те додаје да је Србија посебно погођена због тога што су њени главни спољнотрговински партнери у Европској унији такође притиснути падом тражње и инвестиција на својим и страним тржиштима, што само донекле ублажава околност да Србија повећава размену и улагања са Кином, чија привреда и даље има релативно високу стопу раста.
Са врха власти осим тезе да су грађански протести у Србији довели да опадања промета у туризму (за више од 11 одсто) јавности не стижу нове информације о актуелним привредним кретањима, а посебно о паду страних директних инвестиција у поређењу са претходним годинама. Истина, ових дана је саопштено да је нови премијер Владе Србије Ђуро Мацут уприличио посебан састанак са својом министарком привреде Адријаном Месаровић која га је упознала са економском ситуацијом у земљи. У доста штуром саопштењу после састанка истиче се да су Мацут и Месаровић договорили „даље кораке за наставак привлачења страних инвестиција“ и да су „договорене активности како би Србија задржала статус једне од најбрже растућих економија у Европи“.
Како саопштава РЗС, у првом кварталу индустријска производња у Србији задржала је позитивну стопу раста од 2,1 одсто, и то упркос паду снабдевања струјом и гасом за 6,4 одсто. То значи да прерађивачка индустрија и даље расте. Кад је реч о страним директним инвестицијама још колају само подаци за прошлу „рекордну годину“, када је убележен прилив страних инвестиција од око пет милијарди евра. Занимљиво да су на табели страних улагача на прво место избили они из Кине, а да је прилив из Немачке први пут после низа година – у паду.
Ових неколико економских показатеља које смо овде издвојили још не делују драматично, али указују на опасности које неумитно стижу и у Србију, која се и даље мучи у друштвеној кризи коју власт не може да разреши, а опозиција да искористи.
Извор: Нови Магазин
