Највише породица у Црној Гори, Србији, Републици Српској и осталим крајевима гдје живи наш народ за заштитника има Светог Николу.
Свети Никола је слава непроменљивог датума – 6. децембра по старом, односно 19. децембра по новом календару, на дан када је 343. године тај светитељ преминуо.
Слави се и 22. маја, у знак сјећања на дан када су његове мошти 1096. године пренијете из Мира у Ликији у тада православни Бари, у Италији, и положене у Цркву Светог Јована Претече, која је убрзо постала стециште ходочасника. Три године потом грађани Барија су у част Светом Николи подигли велелепну цркву.
Свети Никола, архиепископ мирликијски, слави се у цијелом хришћанском свијету. Празнује се као дјечији празник у земљама западне Европе јер тада дјеца, ако су била послушна, добијају поклоне.
Свети Никола пада у вријеме божићног поста, па верници припремају искључиво рибу и другу посну храну.
Ширио вјеру, правду и милосрђе
Свети Никола је рођен у граду Патара у области Ликија у Малој Азији, од родитеља Теофана и Ноне, у време римског цара Валеријана.
Још као дијете Никола је показивао необичне душевне дарове. Када је одрастао и изучио школе, желио је да ступи у свештенички чин, па га је његов стриц, архиепископ, „произвео“ за свештеника града Мира.
Свој духовни живот почео је у манастиру Нови Сион, где се и замонашио. После смрти родитеља, сву наслеђену имовину разделио је сиромашнима.
Према предању, вођен чудесним гласом кренуо је у народ да шири веру, правду и милосрђе и већ је својом појавом доносио утеху, мир и добру вољу.
Извор: ЕТОС
