Прошао је још један циклус квалификација за велико такмичење у којем Црна Гора није урадила довољно да се, ако ништа друго, приближи фаворитима. Испред наше селекције су и прије квалификација били Холандија, Турска и Норвешка, баш тим редосљедом на табели су и завршили борбу за пласман на Свјетско првенство.
Да ли “храбри соколи” треба на крају да жале за неким бодовима? Као и увијек у спорту, срећа игра једну од улога. Наш национални тим је погледала против Турске у Истанбулу (гол Риста Радуновића у судијској надокнади), у неким другим дуелима није, али екипа која у пет утакмица на свом терену освоји само пет бодова, и побиједи само један меч (Гибралтар) само би губила вријеме ако би у анализи квалификација тражила оправдање у повредама и изостанцима, одлукама судија…
Можда је Црна Гора и била хендикепирана што је домаће утакмице играла пред малим бројем гледалаца због мјера против коронавируса. Али, то је објективан проблем готово сваке селекције на планети посљедње двије године – у нашој групи се, на примјер, с тим проблемом сусрела Норвешка, која је на старту квалификација ишла на други крај Европе – чак у Малагу – да би угостила Турску и изгубила 3:0.
И када се све сабере, резултат и не мора увијек да буде мјерило, јер гаранција за успјех не постоји. Зашто би онда мала Црна Гора себи стварала притисак да мора да се пласира на велико такмичење? Том циљу, наравно, треба да се тежи 24 часа дневно, али поготово у фудбалу важи правило да се на терену пита и противник…
Црна Гора у квалификацијама за Мундијал у Катару јесте направила помак. Не тако давно Луксембург је у 180 минута у Лиги нација доминирао против наше селекције, а у ових 10 утакмица тим Миодрага Радуловића је имао озбиљност и систем игре од којег није одступао. Он није увијек давао жељени исход, али “соколи” се ни на једном терену (изузев можда у посљедњих двадесетак минута у Ајдховену) нису у фудбалском смислу распали.
Тај систем је, на примјер, помогао Марку Јанковићу да на новој позицији постане поново битан у националном тиму, помогао је Милутину Осмајићу да превазиђе кризу у Кадису и покаже квалитет тако што се наиграо фудбала против Холандије, а посебно против Турске. Помогао је и Илији Вукотићу, Николи Вујновићу, херојима ремија са Холандијом, лансирао је и голмана Матију Шаркића… Црна Гора, дакле, има тим послије ових квалификација, али мора да настави да га надограђује како би дошла у ситуацију да не зависи искључиво од класе “сенатора” Стевана Јоветића, Стефана Савића и Адама Марушића.
Из квалификација треба да се извуче довољно да систем стане на ноге, јер је практично половину утакмица у овим квалификацијама Црна Гора одиграла без Јоветића и Савића. Са њима је, наравно, лакше, са њима је много боље, али доћи ће и моменат када ни једног ни другог неће бити у националном тиму. Шанса коју су добили у овом случају Вукотић и Вујновић не смије да буде инцидент, већ јасна стратегија – али не да тако што ће играти 20, 40 или 90 минута само када нису ту искусни и доказани саиграчи, као што је био случај у посљедња два меча ових квалификација. Већ – да тих нових снага буде што више, да добију простор да докажу да су створени за носиоце неке нове Црне Горе.
– Мислим да екипа има перспективу и да има добрих ствари које треба надоградити – рекао је Радуловић послије ремија са Турском и најавио:
– У будућности треба подмладити екипу и направити групу од 30 играча који у сваком тренутку треба да помогну националном тиму – поручио је Радуловић.
Наредни циклус или циклуси ће зато бити кључни како би подмлађивање “храбрих сокола” постао план од којег се не одступа. А да нема талентованих на видику – има их. Никола Крстовић је већ три квалификациона циклуса у младој репрезентацији, у посљедње вријеме и у клубу игра страндардно, само је питање момента када ће и Никола Јањић, Милан Вукотић, Омар Шариф Сијарић…, закуцати на врата А тима и појачати конкуренцију.
Да ли су квалификације за Катар донијеле нешто добро, да ли се спрема нова селекција, показаће 2022. када нашу селекцију чекају прво два пријатељска меча (у марту), а онда и Лига нација у јуну и септембру. Тада ће бити јасно да ли сениорски тим има план или се размишља само краткорочно…
Вујачић: Могли смо боље
Црногорски фудбалери су квалификације завршили са 12 бодова – уписали су по три побједе и ремија, те три пораза.
– Мислим да смо се добро показали у посљедње двије утакмице и вјерујем да ћемо наставити да пружамо добре партије. Остаје жал за неким мечевима, искрено мислим да смо могли боље у квалификацијама за Мундијал – рекао је штопер Игор Вујачић, који је одиграо осам од 10 мечева.
Дуели са Холандијом и Турском су модел за будућност – порука је искусног Фатоса Бећираја.
– Млади фудбалери који су добили шансу су показали да могу да буду дио групе – поручио је Бећирај.
Био је стријелац против Турске, то му је 16. гол у репрезентацији. Има 33 године, полако силази са велике сцене.
– У служби сам репрезентације и бићу овђе колико буде требало – јасан је Бећирај.
Адмир Хаверић
Извор: Вијести
