За разлику од комшија, претходна тродеценијска власт у Црној Гори није знала да на прави начин валоризује и искористи наша историјска блага, већ је радећи искључиво за личну корист дозволила да нам се школски објекти претварају у рушевине
О значајном културном, образовном и историјском наслеђу на територији Горњег Полимља готово да се не води рачуна, а одговорност за то се простом логиком може, прије свега, потражити управо на адреси Министарства културе које се током тродеценијске владавине ДПС-а маћехински односило према историји и насљеђу Црне Горе. Овај мој лични осврт на стање споменика културе у Горњем Полимљу требало би да послужи и као мотив и опомена свима нама да нешто хитно предузмемо, како бисмо спријечили очигледно пропадање објеката културно-историјског наслеђа. У долини Лима су се изњедриле бројне знамените и угледне личности које су оставиле дубок траг учествујући у свим битним историјским догађајима. Преци су нам оставили велико културно-историјско наслеђе на које су Васојевићи и те како поносни. Међутим, о бројним споменицима образовања и културе, власт ДПС није водила рачуна и захваљујући тој немарности многи објекти су запуштени, бројни чак и порушени.
Жалосно је да је око 70 посто културно-историјских споменика у Горњем Полимљу у лошем стању и без трајне и одговарајуће намјене, а 30 одсто сличних објеката културног и духовног наслеђа је готово претворено у рушевине. Примјер очигледне немарности је и школа у Крушеву, на територији општине Андријевица, једна од најстаријих државних школа у Црној Гори, основана још 1882. године, васпитно-образовна установа која је скоро један вијек била центар читавог краја због чега би овај објекат требало уврстити под посебну заштиту министарстава просвјете и културе.
Међу великим бројем школских објеката на руралном подручју који су претворени у руине и о којима више нико не води бригу, а многи од њих имају историјску вриједност је и родна куће Михаила Лалића. Стога парадоксално звучи податак да су старе власти на челу са ДПС-ом изгубиле кључ од родне куће Михаила Лалића, првог добитника Његошеве награде, 1963. године за роман „Лелејска гора“, лауреата НИН-ове награде за 1973. годину за роман „Ратна срећа“. Ипак, у Горњем Полимљу се надају и вјерују да ће министарка просвјете, науке и иновација, проф. др Андјела Јакшић Стојановић заједно са државним секретаром Драганом Бојовићем, који су досад одрадили квалитетне иницијалне кораке у својим областима, у четворогодишњем мандату измијенити ову суморну слику и путем аплицирања за коришћење Европских фондова. Квалитетним пројектом Општине Андријевица за обнову културно-историјских споменика могла би да аплицира за средств која би се употребила за почетак озбиљне реконструкције културно-историјских споменика што би био покретач развоја у овом крају.
Имајући у виду историјско поријекло и вјековно постојање, ове градјевине би биле идеалне за културне манифестације, концерте, књижевне вечери као и за различита снимања, а прије свега за снимање кадрова који дочаравају дух прошлости.
Искуства из окружења нам говоре да за само три сата снимања, Београдска тврђава заради и до 4.000 еура, док је снимање серијала „Игре престола“ Дубровнику донијело зараду од најмање 60 милиона еура по сезони. За разлику од комшија, претходна тродеценијска власт у Црној Гори није знала да на прави начин валоризује и искористи наша историјска блага, већ је радећи искључиво за личну корист дозволила да нам се школски објекти претварају у рушевине бришући трагове да је у њима икад ођекивао ђечји смијех.
Радко Гарчевић
Извор: Дан
