У актуелном преговарачком тиму Црне Горе са Европском унијом (ЕУ) не виде проблем у обједињавању Србије и Црне Горе у исти Директорат за преговоре, сматрајући да су промјене у циљу боље прекомпозиције тимова који су се у ранијем саставу одвојено бавили питањима ЕУ проширења. Наиме, до октобра ове године прва јединица у оквиру сектора за Западни Балкан била је јединица за Црну Гору (Д1) а јединица број 2 (Д2) за Србију. У септембру ове године је урађена реорганизација Генералног директората за сусједство и преговоре о проширењу па је јединици задуженој за Србију придружена Црна Гора. Предсједник Европског покрета у Црној Гори Момчило Радуловић сматра да је и поред стагнације преговора Црна Гора и даље напреднија у односу на Србију, и да је грешка обједињавање двије државе у исти Директорат. А некадашња министарка за европске интеграције у црногорској Влади Гордана Ђуровић сматра да је стављање Црне Горе и Србије под исти Директорат показатељ да Црна Гора више није лидер у региону у европским интеграцијама већ да стагнира на том путу.
Из Европске комисије су за Радио Слободна Европа (РСЕ) потврдили да Црна Гора и Србија преговарају у оквиру истог Директората али су одбили да коментаришу унутрашњу организацију тих тијела. „Комисија организује услуге на основу разматрања у вези са обимом посла, ефикасношц́у и кохерентношц́у. Ова промена није изузетак. Црна Гора и Србија су тренутно двије земље Западног Балкана у преговорима о приступању ЕУ“, казала је портпаролка Европске комисије Ана Писонеро. Подсјетила је да је приступање ЕУ процес заснован на заслугама а да темпо преговора зависи од напретка у реформама.
Реорганизација Директората за сусједство и преговоре о проширењу
Како каже Ђуровић за РСЕ порука која је упућена обједињавањем је да се изнутра дешава нешто што не иде у прилог Црној Гори.„Уједно, потврда је да нас третирају једнако (са Србијом) као да смо по питању динамике напретка усаглашени. У односу на нашу претходну позицију то је веома неоптимистично. Успорили смо и сад нас другачије третирају“, навела је Ђуровић. Годинама Црна Гора је важила за земљу која предводи процес интеграција у региону. У децембру 2010. године постала је држава кандидат за чланство у ЕУ, а преговоре о чланству је званично отпочела јуна 2012. године. У међувремену је отворено свих 35 преговарачких поглавља, од чега су привремено затворена три: 25- Наука и истраживање, 26- Образовање и култура и 30- Вањски послови.
Посљедње поглавље 8 – Конкуренција, отворено је у јуну 2020. године. Ђуровић нову организацију у Директорату не повезује са ревидираном методологијиом преговарања коју је Црна Гора прихватила прошле године. „Методологија се односи на начин преговарања а не на организацију рада са земљама које већ одавно преговарају“, појаснила је Ђуровић која је водила читав процес евроинтеграција Црне Горе до момента стицања статуса земље кандидата.
Влада не види проблем у реорганизацији
У преговарачком тиму Владе Црне Горе са ЕУ не виде проблем у оваквој организацији. „Она су превасходно везана за ефикаснији начин рада, специфичности односа ЕУ према Турској, као и потребу стратешког увезивања процеса проширења са регионалном сарадњом и боље кориштење Економско-инвестицијског плана за Западни Балкан“, казала је за РСЕ Зорка Кордић главна преговарачица Црне Горе за ЕУ. На прошлогодишњим августовским изборима, у Црној Гори је смијењена тродеценијска власт Демократске партије социјалиста, а Владу је изгласала парламентарна већина од 41 посланика, на челу са просрпским Демократским фронтом, Демократама и грађанским покретом УРА. Са новом влашћу услиједило је и именовање нове главне преговарачице са ЕУ Зорке Кордић.
Упитана да ли измјене имају везе са ревидираном методологијом преговарања, Кордић је одговорила да је дебата о ефикаснијем функционисању Директората старија од дебате о имплементацији ревидиране методологије, „која сама по себи није била окидач ових измјена“. „С аспекта преговора Црне Горе важно је нагласити да било каква унутрашња организација рада Директората свакако да не смије и неће угрозити принцип регате у преговорима с ЕУ“, каже Кордић. Принцип регате подразумијева да се земље сходно заслугама придружују ЕУ.
Радуловић: Вархељи лобира за Србију
Момчило Радуловић из Европског покрета сматра да је од значаја и чињеница да је на челу Директората за преговоре о проширењу комесар Оливер Вархељи, који је на тој позицији од 2019. године. Он за РСЕ каже да европски комесар за проширење Вархељи отворено лобира за Србију у европским интеграцијама: “Тенденција кочења Црне Горе а форсирања Србије траје већ три године и сада је очигледно направљен корак да се то доведе до краја. У том смислу треба погледати историјат Вархељијевих поступака. Подсјетити ћу да је на Бледском форуму о будућности и проширењу ЕУ, у септембру, комесар готово да није ни поменуо Црну Гору већ је у својим наступима лобирао за европске интеграције Србије”.
Радуловић у Вархељијевом ђеловању види утицај регионалних односа: „Када узмете у обзир добре односе Вархељијевог бившег шефа, Орбана и предсједника Србије Александра Вучића, онда овакав развој ситуације није изненађење”. На почетку мандата Вархељи је у новембру 2019. године саопштио како види политику проширења 2024, по истеку његовог мандата. „Моја визија је да ће регион Западног Балкана бити много развијенији. Да ће бити мир између Србије и Косова у смислу нормализације односа, да ће Косово добити визну либерализацију. Преговори са Сјеверном Македонијом и Албанијом ће бити узнапредовани а Србија ће бити близу чланству у ЕУ“, казао је Вархељи. Некадашња министарка Гордана Ђуровић констатује да у свом првом обраћању визије проширења и напредовања ка ЕУ Вархељи није ни поменуо Црну Гору, „што је и била порука његовог односа према нама“.
Успоравање Црне Горе на путу ка ЕУ
Осим фактора “Вархељи”, као још један фактор који је допринио сценарију по којем су сада Србија и Црна Гора у истом Директорату за преговоре са ЕУ, Радуловић наводи и изостанак резултата Црне Горе у европским интеграцијама од доласка нове власти: “Црна Гора у процесу преговора већ годину доживљава прави фијаско јер у том периоду нијесмо успјели да формирамо ни преговарачки тим који је тек недавно, релативно заокружен али у којем сада имамо људе који су без икаквог искуства преузели врло важне ресоре за преговоре“, каже Радуловић. Ипак, он јединог кривца не види у садашњој Влади: „То је проблем који не траје од јуче него је посљедица и промашених поступака претходне владе која је и поред инертности ипак пружала одређене резултате”.
Брисел у последњем Извјештају о напретку из октобра упозорава да је преговарачка структура значајно ослабљена оставком или смјеном 110 њених чланова, укључујући 16 преговарача за поглавља и 24 шефа радних група. Коментаришући овакве налазе, главна преговарачица Кордић наглашава да је преговарачка структура Црне Горе у потпуности реструктурирана и да тренутно броји више од 800 чланова.Указује да је на посљедњој Међувладиној конференцији са ЕУ, одржаној 13. децембра, констатовано да је дошло до значајних унапређења у структурама које се баве владавином права. „До сада су ојачане и унапријеђене радне групе за 29 преговарачких поглавља које окупљају актере из државне управе и цивилног сектора, док су за преостала четири поглавља активности на реструктурирању завршене и њихово формално заокружење се приводи крају“, навела је Кордић.
Шта је Генерални директорат за сусједство и преговоре о проширењу? Мисија Генералног директората за сусједство и преговоре о проширењу је помоћ земљама које имају перспективу да се придруже ЕУ у испуњавању критеријума дефинисаних Уговором о Европској унији и Европским савјетом. Посао Директората којим руководи Европски комесар за проширење Оливер Варехљи, између осталог је да пажљиво прати напредак земаља у процесу проширења ЕУ и подржава приступне преговоре. Што се тиче Западног Балкана, Генерални директорат развија и спроводи европску политику стабилизације и придруживања земаља тог региона.
